П:
О:
Читај ми
Отворена реконструисана кућа Милутина Миланковића у Даљу
Даљ,
13. јул 2007.
Представници влада Србије и Хрватске отворили су данас у Даљу код Осијека родну кућу светски признатог научника српског порекла Милутина Миланковића, која би до краја 2009. године требало да постане регионални центар за младе таленте.
Родна кућа Милутина Миланковића
Аутор:
Танјуг
Министар рударства и енергетике у Влади Републике Србије Александар Поповић изјавио је том приликом да је Влада у обнову Миланковићеве куће уложила 250.000 евра.
Поповић је рекао да обновом куће Миланковића и Србија и Хрватска почињу да се одужују једном од најцитиранијих научника света који је неправедно заборављен.
У томе ћемо у потпуности успети када пројекат заживи и кућа постане регионални центар за младе таленте, оценио је Поповић.
Генерални секретар Министарства знаности, образовања и спорта Хрватске Желимир Јањић навео је да ће Хрватска уложити средства у сређивање дворишта и унутрашње уређење куће.
Према његовим речима, у едукативном центру окупљаће се млади свих националности и изучавати научне области којима је Миланковић посветио живот.
Јањић је изразио уверење да ће пројекат бити завршен до 2009. године, када ће бити обележено 130 година од рођења овог научника.
Стручни сарадник у општини Ердут Ђорђе Нешић рекао је да ће први спрат куће бити посвећен Миланковићевом животу и делу и додао да ће ту бити изложени његови рукописи и лични предмети који су сада смештени у Српској академији наука и уметности.
Део куће биће посвећен и достигнућима чланова његове породице, брата Богдана, који је био музиколог и романиста, као и једног од његових предака, филозофа Уроша Миланковића, док би у поткровљу требало да буде смештена општинска библиотека, објаснио је Нешић.
Свечаности су присуствовали и амбасадор Србије у Хрватској Радивој Цветићанин, генерални конзул Србије у Вуковару Биљана Ристић, бројни званичници Србије и Хрватске и представници локалних власти Ердута и Даља.
Милутин Миланковић (1879–1958) био је астроном, геофизичар, климатолог, математичар, инжењер проналазач и професор небеске механике и теоријске физике на Универзитету у Београду.
Његово капитално дело "Канон осунчавања земље и његова примена на проблем ледених доба" сврстано је у најзначајнија дела 20. века.
Светска наука уврстила га је међу пет највећих научника 20. века, а НАСА међу 15 најбољих научника свих времена, док један кратер на Месецу, један на Марсу и један астероид носе његове име.
Био је потпредседник Српске академије наука и уметности и члан Немачке академија наука.
Израдио је нацрт за реформу Јулијанског календара који је био прихваћен још 1923. године на Свеправославном конгресу цркава у Цариграду.
Миланковићева кућа саграђена је 1820. године, а 1979. године, на стогодишњицу његовог рођења, проглашена је за споменик културе.
Поповић је рекао да обновом куће Миланковића и Србија и Хрватска почињу да се одужују једном од најцитиранијих научника света који је неправедно заборављен.
У томе ћемо у потпуности успети када пројекат заживи и кућа постане регионални центар за младе таленте, оценио је Поповић.
Генерални секретар Министарства знаности, образовања и спорта Хрватске Желимир Јањић навео је да ће Хрватска уложити средства у сређивање дворишта и унутрашње уређење куће.
Према његовим речима, у едукативном центру окупљаће се млади свих националности и изучавати научне области којима је Миланковић посветио живот.
Јањић је изразио уверење да ће пројекат бити завршен до 2009. године, када ће бити обележено 130 година од рођења овог научника.
Стручни сарадник у општини Ердут Ђорђе Нешић рекао је да ће први спрат куће бити посвећен Миланковићевом животу и делу и додао да ће ту бити изложени његови рукописи и лични предмети који су сада смештени у Српској академији наука и уметности.
Део куће биће посвећен и достигнућима чланова његове породице, брата Богдана, који је био музиколог и романиста, као и једног од његових предака, филозофа Уроша Миланковића, док би у поткровљу требало да буде смештена општинска библиотека, објаснио је Нешић.
Свечаности су присуствовали и амбасадор Србије у Хрватској Радивој Цветићанин, генерални конзул Србије у Вуковару Биљана Ристић, бројни званичници Србије и Хрватске и представници локалних власти Ердута и Даља.
Милутин Миланковић (1879–1958) био је астроном, геофизичар, климатолог, математичар, инжењер проналазач и професор небеске механике и теоријске физике на Универзитету у Београду.
Његово капитално дело "Канон осунчавања земље и његова примена на проблем ледених доба" сврстано је у најзначајнија дела 20. века.
Светска наука уврстила га је међу пет највећих научника 20. века, а НАСА међу 15 најбољих научника свих времена, док један кратер на Месецу, један на Марсу и један астероид носе његове име.
Био је потпредседник Српске академије наука и уметности и члан Немачке академија наука.
Израдио је нацрт за реформу Јулијанског календара који је био прихваћен још 1923. године на Свеправославном конгресу цркава у Цариграду.
Миланковићева кућа саграђена је 1820. године, а 1979. године, на стогодишњицу његовог рођења, проглашена је за споменик културе.
-
Београд, 18. јул 2024.Наставак улагања у културу кроз програм „Градови у фокусу“
-
Београд, 17. јул 2024.Књижевна награда „Новица Тадић“ припала Тамари Радевић
-
Београд, 15. јул 2024.Народни музеј и Музеј РС заједно обележавају 180-годишњицу рођења...
-
Београд, 15. јул 2024.Квалитетније и садржајније функционисање српског културног...
-
Ћупријa, 8. јул 2024.Селаковић примио Повељу за изузетан допринос културном развоју...
-
Београд, 28. јун 2024.Отворен седми међународни „Равно село“ филм фестивал
-
Београд, 25. јун 2024.Реновирање два објекта у Београду од изузетног значаја за...
-
Ужице, 24. јун 2024.Нови парохијски дом место нових културних дешавања у Ужицу
-
Лозница, 16. јун 2024.Селаковић на свечаној академији поводом Дана града Лознице
-
Београд, 16. јун 2024.Рогановић пожелео срећан Курбан-бајрам