П:
О:
Читај ми
Заједничка принципијелна политика Србије и Русије у решавању будућег уређења Космета
Београд,
18. јул 2007.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница и председник Државне думе Руске Федерације Борис Гризлов истакли су на данашњем састанку да Србија и Русија имају заједничку и принципијелну политику у вези са решавањем питања будућег уређења Косова и Метохије.
Борис Гризлов и Војислав Коштуница
У разговору је наглашено да се та политика заснива на поштовању универзалних начела међународног права, Повеље УН и Резолуције 1244 СБ и да решење мора да буде засновано на компромису двеју страна.
Коштуница је указао на то да су потребни нови, прави преговори о Косову и Метохији који треба да доведу до споразумног решења Београда и Приштине и навео да је Србија спремна за нове преговоре који би се водили на основу важеће Резолуције 1244 СБ и искључиво под мандатом Савета безбедности УН.
Председник Владе Србије је нагласио да је Србија одбацила нацрт нове резолуције јер се на тај начин заправо припрема независност покрајине, и додао да нова резолуција треба да буде резултат до којег ће две стране доћи кроз нове преговоре и да она мора да буде у складу са Повељом УН и Уставом Србије.
Истовремено, Коштуница је у разговору упозорио на то да је веома опасна политика насилног мењања граница и указао на то да би отимање 15 одсто територије Србији и стварање друге албанске државе на Балкану представљало правно насиље и имало озбиљне последице не само за регион већ за цео међународни поредак.
Гризлов је нагласио да Русија има доследан став око Космета који се темељи на поштовању основних принципа међународног права и Резолуције 1244.
Он је истакао да је став Русије да преговоре треба водити на основу постојеће Резолуције 1244, и нагласио да у СБ УН неће проћи нацрт којим се крши Повеља УН.
Такође, Гризлов је оценио да се питање Космета не може посматрати одвојено од сличних случајева и упозорио на то да би евентуално једнострано признавање независности покрајине имало велики утицај на сличне ситуације и у Европи и у свету.
На састанку, на којем је посвећена значајна пажња економској сарадњи Србије и Русије, председник Државне думе је пренео да су руске компаније веома заинтересоване за инвестиције у Србију у областима енергетике, саобраћаја, инфраструктуре, металургије.
Заједнички је оцењено да су руске инвестиције у обостраном економском интересу, и предложено је и да уочи припрема за Олимпијске игре 2014. године у Сочију наши грађевинари узму учешће у изградњи инфраструктурних објеката.
Посебно је истакнуто да је робна размена у прошлој години значајно увећана, да су започети стратешки инвестициони пројекти и да је сарадња двеју земаља унапређена у свим областима.
Коштуница је указао на то да су потребни нови, прави преговори о Косову и Метохији који треба да доведу до споразумног решења Београда и Приштине и навео да је Србија спремна за нове преговоре који би се водили на основу важеће Резолуције 1244 СБ и искључиво под мандатом Савета безбедности УН.
Председник Владе Србије је нагласио да је Србија одбацила нацрт нове резолуције јер се на тај начин заправо припрема независност покрајине, и додао да нова резолуција треба да буде резултат до којег ће две стране доћи кроз нове преговоре и да она мора да буде у складу са Повељом УН и Уставом Србије.
Истовремено, Коштуница је у разговору упозорио на то да је веома опасна политика насилног мењања граница и указао на то да би отимање 15 одсто територије Србији и стварање друге албанске државе на Балкану представљало правно насиље и имало озбиљне последице не само за регион већ за цео међународни поредак.
Гризлов је нагласио да Русија има доследан став око Космета који се темељи на поштовању основних принципа међународног права и Резолуције 1244.
Он је истакао да је став Русије да преговоре треба водити на основу постојеће Резолуције 1244, и нагласио да у СБ УН неће проћи нацрт којим се крши Повеља УН.
Такође, Гризлов је оценио да се питање Космета не може посматрати одвојено од сличних случајева и упозорио на то да би евентуално једнострано признавање независности покрајине имало велики утицај на сличне ситуације и у Европи и у свету.
На састанку, на којем је посвећена значајна пажња економској сарадњи Србије и Русије, председник Државне думе је пренео да су руске компаније веома заинтересоване за инвестиције у Србију у областима енергетике, саобраћаја, инфраструктуре, металургије.
Заједнички је оцењено да су руске инвестиције у обостраном економском интересу, и предложено је и да уочи припрема за Олимпијске игре 2014. године у Сочију наши грађевинари узму учешће у изградњи инфраструктурних објеката.
Посебно је истакнуто да је робна размена у прошлој години значајно увећана, да су започети стратешки инвестициони пројекти и да је сарадња двеју земаља унапређена у свим областима.
-
Ваљево, 1. фебруар 2025.Отворена последња деоница брзе саобраћајнице Лајковац – Ваљево
-
Београд, 28. јануар 2025.Вучевић поднео неопозиву оставку на место председника Владе...
-
Београд, 28. јануар 2025.Председник Владе угостио српску децу са Косова и Метохије
-
Београд, 28. јануар 2025.Кинеска Нова година свечано дочекана седми пут у Београду
-
Београд, 27. јануар 2025.Изградња трајне културе сећања на жртве Холокауста
-
Београд, 26. јануар 2025.Додатна документација о паду надстрешнице у Новом Саду биће врло...
-
Београд, 23. јануар 2025.Пројекат обнове „Ложионицеˮ од великог друштвеног значаја
-
Београд, 22. јануар 2025.Позив египатским компанијама да инвестирају у Србији
-
Београд, 21. јануар 2025.Вучевић упутио саучешће Влади Турске поводом страдања великог...
-
Београд, 20. јануар 2025.Настава у више од 80 одсто школа у Србији