П:
О:
Читај ми
За регресирање регистрованих пољопривредних газдинстава из буџета издвојено шест милијарди динара
Београд,
18. јул 2007.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије Слободан Милосављевић најавио је данас да би Влада Србије сутра требало да усвоји уредбу која ће омогућити регресирање регистрованих пољопривредних газдинстава са 100 евра по хектару засејаних површина.
Милосављевић је на скупу у организацији Привредне коморе Београда о "Стратегији развоја пољопривреде и села у Србији" објаснио да ће сви регистровани произвођачи који имају до десет хектара засејаних површина бити у могућности да добију та средства и без подношења фискалног рачуна, односно у готовини.
Он је прецизирао да ће у Србији право на регресирана средства имати више од 330.000 регистрованих пољопривредних газдинстава, и навео податак да је за финансирање те уредбе из буџета издвојено приближно шест милијарди динара, при чему ће новац моћи да се користи одмах по њеном усвајању и објављивању у "Службеном гласнику".
Министар је рекао да ће регистровани пољопривредни произвођачи који имају од 10 до 100 хектара засејаних површина, што представља горњу границу за добијање средстава, добити новац кроз три регреса – за гориво, ђубриво и семенски материјал.
Ова уредба представљаће почетак тржишне помоћи пољопривреди кроз директна буџетска давања по угледу на Европску унију, оценио је он.
Истовремено, министар је најавио да би Влада Србије сутра требало да усвоји и уредбу којом ће бити омогућена директна субвенција у сточарству, и то са 90 евра по бику и 150 евра по крави првотелки, што би требало да подстакне развој сточарства.
Према његовим речима, одмах по усвајању буџета за наредну годину и пре почетка пољопривредне производње Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде ће објавити све мере аграрне подршке пољопривредницима за сваку културу посебно.
Милосављевић је објаснио да је то неопходно урадити на време, како би произвођачи знали шта треба да узгајају те године, и додао да Министарство разматра и могућност да наредне године за ратарске културе даје мање субвенције него за индустријске.
Он је оценио и да би што пре требало усвојити стратегију развоја пољопривреде Србије, која ће бити основ за визију српске пољопривреде која има све предуслове за то да постане европска.
Документ "Стратегија развоја пољопривреде и села Србије" израђен је 2004. године, али није прошао процедуру у Скупштини, подсетио је министар и додао да нема суштинских примедаба на тај текст.
Прошло је три године од када је та стратегија направљена и она ће бити полазна основа за израду нове у коју би требало унети и неке новине које су се десиле у том периоду, рекао је Милосављевић.
Такође, он је објаснио да би стратегијом требало променити начине помоћи пољопривредницима и уредити систем финансирања и кредитирања пољопривреде, то јест створити развијено тржиште пољопривредних кредита, где ће се у кредитирање пољопривредника укључити пословне банке.
Требало би предвидети, навео је он, и уклањање извозних баријера, осавремењавање стручних и саветодавних служби, регистровање пољопривредних газдинстава, удруживање пољопривредника, оснивање нових задруга, као и побољшање инфраструктуре и квалитета живота на селу.
Милосављевић је најавио да ће ресорно министарство, у циљу побољшања постојећег текста стратегије, до краја месеца примати предлоге, примедбе и сугестије на тај документ.
Он је прецизирао да ће у Србији право на регресирана средства имати више од 330.000 регистрованих пољопривредних газдинстава, и навео податак да је за финансирање те уредбе из буџета издвојено приближно шест милијарди динара, при чему ће новац моћи да се користи одмах по њеном усвајању и објављивању у "Службеном гласнику".
Министар је рекао да ће регистровани пољопривредни произвођачи који имају од 10 до 100 хектара засејаних површина, што представља горњу границу за добијање средстава, добити новац кроз три регреса – за гориво, ђубриво и семенски материјал.
Ова уредба представљаће почетак тржишне помоћи пољопривреди кроз директна буџетска давања по угледу на Европску унију, оценио је он.
Истовремено, министар је најавио да би Влада Србије сутра требало да усвоји и уредбу којом ће бити омогућена директна субвенција у сточарству, и то са 90 евра по бику и 150 евра по крави првотелки, што би требало да подстакне развој сточарства.
Према његовим речима, одмах по усвајању буџета за наредну годину и пре почетка пољопривредне производње Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде ће објавити све мере аграрне подршке пољопривредницима за сваку културу посебно.
Милосављевић је објаснио да је то неопходно урадити на време, како би произвођачи знали шта треба да узгајају те године, и додао да Министарство разматра и могућност да наредне године за ратарске културе даје мање субвенције него за индустријске.
Он је оценио и да би што пре требало усвојити стратегију развоја пољопривреде Србије, која ће бити основ за визију српске пољопривреде која има све предуслове за то да постане европска.
Документ "Стратегија развоја пољопривреде и села Србије" израђен је 2004. године, али није прошао процедуру у Скупштини, подсетио је министар и додао да нема суштинских примедаба на тај текст.
Прошло је три године од када је та стратегија направљена и она ће бити полазна основа за израду нове у коју би требало унети и неке новине које су се десиле у том периоду, рекао је Милосављевић.
Такође, он је објаснио да би стратегијом требало променити начине помоћи пољопривредницима и уредити систем финансирања и кредитирања пољопривреде, то јест створити развијено тржиште пољопривредних кредита, где ће се у кредитирање пољопривредника укључити пословне банке.
Требало би предвидети, навео је он, и уклањање извозних баријера, осавремењавање стручних и саветодавних служби, регистровање пољопривредних газдинстава, удруживање пољопривредника, оснивање нових задруга, као и побољшање инфраструктуре и квалитета живота на селу.
Милосављевић је најавио да ће ресорно министарство, у циљу побољшања постојећег текста стратегије, до краја месеца примати предлоге, примедбе и сугестије на тај документ.
-
Београд, 30. јануар 2025.Наставак јачања српско-италијанског стратешког партнерства
-
Осечина, 30. јануар 2025.Осечина добила Јединствено управно место
-
Београд, 30. јануар 2025.Швајцарска међу најзначајнијим развојним партнерима Србије
-
Београд, 30. јануар 2025.Наставак побољшања статуса запослених у школама и домовима...
-
Београд, 30. јануар 2025.Унапређење положаја инспектора као службеника са посебним...
-
Београд, 30. јануар 2025.Стратешки значај развоја иновационе делатности и на Косову и...
-
Београд/Темишвар, 29. јануар 2025.Велики значај српске заједнице за јачање билатералних односа са...
-
Београд, 29. јануар 2025.Заједнички рад на промоцији антидискриминационих мера
-
Београд, 29. јануар 2025.Србија опредељена за јачање односа са Уједињеним Краљевством
-
Београд, 29. јануар 2025.Одобрено 17 нових специјализација за лекаре у Новом Пазару