П:
О:
Читај ми
Приватизација локалних електронских медија до краја године
Београд,
19. јул 2007.
Министар културе у Влади Републике Србије Војислав Брајовић изјавио је данас да би приватизација локалних електронских медија чији је власник или оснивач држава требало да буде спроведена до 31. децембра ове године.
Војислав Брајовић
Аутор:
Фонет
Брајовић је на јавној расправи коју је организовало Министарство културе објаснио да се у процес приватизације ушло са циљем да се укине директно финансирање медија из државног буџета, при чему би приватизацијом могли да буду угрожени медији националних мањина.
Он је додао да ће ресорно министарство предложити решења како би се у потпуности поштовало право мањина на информисање на матерњем језику.
Помоћник министра културе Драган Јањић оценио је да се реформа медија у Србији пролонгира већ седам година и да је један од преосталих проблема приватизација локалних електронских медија.
Јањић је нагласио да се током овог процеса, који мора бити завршен до краја године, морају поштовати домаћи закони, стандарди Европске уније, као и потребе локалних и мањинских заједница за правовременим и објективним информисањем.
Покрајински секретар за информације Милорад Ђурић указао је на то да се у приватизацији локалних медија појавио проблем како у локалним срединама обезбедити проток информација од јавног интереса будући да у локалним самоуправама постоје само комерцијални емитери.
Други проблем је како омогућити мањинама да остваре право да буду информисане на свом језику јер је питање да ли ће комерцијални медији наћи интерес да имају вишејезичне програме, објаснио је Ђурић.
Према његовим речима, два могућа решења су измена Закона о радиодифузији и формирање локалних јавних сервиса, што би било доста компликовано, или оснивање фондова којима би држава из буџета омогућила одржавање мултиетичности програма у комерцијалним телевизијама.
Јавној расправи, која је одржана у Медија центру, присуствовали су и представници медијских кућа које су потписнице такозване "крагујевачке иницијативе", то јест они емитери коју сматрају да радио-телевизијске станице у већим градовима не треба приватизовати већ формирати регионалне јавне сервисе.
Директор Јавног предузећа "Нишка телевизија" Славиша Поповић истакао је да је неопходно да један број локалних електронских медија у већим градовима или вишенационалним срединама буде трансформисан у регионалне јавне сервисе.
Поповић је у прилог томе навео да постоји специфична потреба локалног становништва за одређеним информацијама које национални јавни сервис не може да "покрије", док приватни медији за то немају интерес.
Професор на Факултету политичких наука Раде Вељановски рекао је да би решење за остваривање права мањинских и локалних заједница на информисање требало тражити у финансирању појединих пројеката у локалним и регионалним медијима из посебних фондова, док би при додели дозвола требало имати у виду специфичности одређених региона у Србији када је реч о присуству мањина. Вељановски је оценио да се са иницијативом за формирање регионалних јавних сервиса закаснило и додао да пракса постојања таквих ТВ станица у региону није добра јер се показало да је локална самоуправа основна сметња протоку информација.
Он је додао да ће ресорно министарство предложити решења како би се у потпуности поштовало право мањина на информисање на матерњем језику.
Помоћник министра културе Драган Јањић оценио је да се реформа медија у Србији пролонгира већ седам година и да је један од преосталих проблема приватизација локалних електронских медија.
Јањић је нагласио да се током овог процеса, који мора бити завршен до краја године, морају поштовати домаћи закони, стандарди Европске уније, као и потребе локалних и мањинских заједница за правовременим и објективним информисањем.
Покрајински секретар за информације Милорад Ђурић указао је на то да се у приватизацији локалних медија појавио проблем како у локалним срединама обезбедити проток информација од јавног интереса будући да у локалним самоуправама постоје само комерцијални емитери.
Други проблем је како омогућити мањинама да остваре право да буду информисане на свом језику јер је питање да ли ће комерцијални медији наћи интерес да имају вишејезичне програме, објаснио је Ђурић.
Према његовим речима, два могућа решења су измена Закона о радиодифузији и формирање локалних јавних сервиса, што би било доста компликовано, или оснивање фондова којима би држава из буџета омогућила одржавање мултиетичности програма у комерцијалним телевизијама.
Јавној расправи, која је одржана у Медија центру, присуствовали су и представници медијских кућа које су потписнице такозване "крагујевачке иницијативе", то јест они емитери коју сматрају да радио-телевизијске станице у већим градовима не треба приватизовати већ формирати регионалне јавне сервисе.
Директор Јавног предузећа "Нишка телевизија" Славиша Поповић истакао је да је неопходно да један број локалних електронских медија у већим градовима или вишенационалним срединама буде трансформисан у регионалне јавне сервисе.
Поповић је у прилог томе навео да постоји специфична потреба локалног становништва за одређеним информацијама које национални јавни сервис не може да "покрије", док приватни медији за то немају интерес.
Професор на Факултету политичких наука Раде Вељановски рекао је да би решење за остваривање права мањинских и локалних заједница на информисање требало тражити у финансирању појединих пројеката у локалним и регионалним медијима из посебних фондова, док би при додели дозвола требало имати у виду специфичности одређених региона у Србији када је реч о присуству мањина. Вељановски је оценио да се са иницијативом за формирање регионалних јавних сервиса закаснило и додао да пракса постојања таквих ТВ станица у региону није добра јер се показало да је локална самоуправа основна сметња протоку информација.
-
Београд/Никозија, 30. јул 2024.Вишедеценијско пријатељство и узајамна подршка Србије и Кипра
-
Београд, 30. јул 2024.Српска дијаспора упозната са припремама за скуп „Јединство и...
-
Београд, 29. јул 2024.Преко еПисарнице држава доступна грађанима 24 часа дневно
-
Београд, 28. јул 2024.Обележена 110-годишњица почетка Првог светског рата
-
Суботица, 28. јул 2024.У Суботици отворен летњи камп за децу из дијаспоре и региона
-
Београд, 28. јул 2024.Мацура отворила Малозворничку регату на Зворничком језеру
-
Београд/Дрвар, 27. јул 2024.Стварање бољих услова за опстанак српског народа ван граница...
-
Топола, 27. јул 2024.У Тополи отворен тематски летњи камп за младе из региона и...
-
Београд/Париз, 27. јул 2024.Отворена „Српска кућа“ у Паризу
-
Смедеревска Паланка, 27. јул 2024.Економски снажна породица гарант будућности Србије