Војислав Брајовић
Аутор:
Фонет
Брајовић је на јавној расправи коју је организовало Министарство културе објаснио да се у процес приватизације ушло са циљем да се укине директно финансирање медија из државног буџета, при чему би приватизацијом могли да буду угрожени медији националних мањина.
Он је додао да ће ресорно министарство предложити решења како би се у потпуности поштовало право мањина на информисање на матерњем језику.
Помоћник министра културе Драган Јањић оценио је да се реформа медија у Србији пролонгира већ седам година и да је један од преосталих проблема приватизација локалних електронских медија.
Јањић је нагласио да се током овог процеса, који мора бити завршен до краја године, морају поштовати домаћи закони, стандарди Европске уније, као и потребе локалних и мањинских заједница за правовременим и објективним информисањем.
Покрајински секретар за информације Милорад Ђурић указао је на то да се у приватизацији локалних медија појавио проблем како у локалним срединама обезбедити проток информација од јавног интереса будући да у локалним самоуправама постоје само комерцијални емитери.
Други проблем је како омогућити мањинама да остваре право да буду информисане на свом језику јер је питање да ли ће комерцијални медији наћи интерес да имају вишејезичне програме, објаснио је Ђурић.
Према његовим речима, два могућа решења су измена Закона о радиодифузији и формирање локалних јавних сервиса, што би било доста компликовано, или оснивање фондова којима би држава из буџета омогућила одржавање мултиетичности програма у комерцијалним телевизијама.
Јавној расправи, која је одржана у Медија центру, присуствовали су и представници медијских кућа које су потписнице такозване "крагујевачке иницијативе", то јест они емитери коју сматрају да радио-телевизијске станице у већим градовима не треба приватизовати већ формирати регионалне јавне сервисе.
Директор Јавног предузећа "Нишка телевизија" Славиша Поповић истакао је да је неопходно да један број локалних електронских медија у већим градовима или вишенационалним срединама буде трансформисан у регионалне јавне сервисе.
Поповић је у прилог томе навео да постоји специфична потреба локалног становништва за одређеним информацијама које национални јавни сервис не може да "покрије", док приватни медији за то немају интерес.
Професор на Факултету политичких наука Раде Вељановски рекао је да би решење за остваривање права мањинских и локалних заједница на информисање требало тражити у финансирању појединих пројеката у локалним и регионалним медијима из посебних фондова, док би при додели дозвола требало имати у виду специфичности одређених региона у Србији када је реч о присуству мањина.
Вељановски је оценио да се са иницијативом за формирање регионалних јавних сервиса закаснило и додао да пракса постојања таквих ТВ станица у региону није добра јер се показало да је локална самоуправа основна сметња протоку информација.