Уговор о зајму потписали су министар Мали и директор за регион Западног Балкана и Канцеларије Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) у Србији Матео Коланђели, док су уговор о пројекту потписали премијерка Брнабић, Коланђели и директори научно-технолошких паркова у Нишу, Чачку и Крушевцу – Милан Ранђеловић, Мирко Пешић и Мартина Манојловић.
Уговором је обезбеђено 80 милиона евра, од чега је 70 милиона евра намењено за додатну изградњу научно-технолошких паркова (НТП), док је 10 милиона опредељено за БИО 4 кампус у Београду.
Брнабић је том приликом истакла да се, када је реч о НТП у Чачку и Нишу, ради о фази два, односно изградњи других зграда, док би се у Крушевцу градила нова, прва зграда научно-технолошког парка.
План је да се после потврђивања уговора у Влади и Скупштини Србије објаве тендери за извођење радова и очекујемо да они почну до краја ове године, најавила је она.
Такође, како је додала, до краја године радови би требало да почну и на изградњи БИО 4 кампуса у Београду, за шта је данашњим уговором обезбеђено 10 милиона евра, а ранијим уговором о кредиту са Развојном банком Савета Европе 200 милиона евра.
Премијерка је нагласила да би овим инвестицијама требало да се помогне да млади високообразовани људи остану у својим местима и да ИКТ сектор, као најбрже растући у Србији, настави да се развија.
Према њеним речима, тај сектор је заслужан за свако друго ново радно место у нашој земљи у 2021. години, за подизање просека плата и промену наше економије, али и за веће привлачење капитално интензивних инвестиција, уместо радно интензивних, као што је било раније.
Брнабић је указала на то да се успоравање ИКТ сектора у свету није прелило на Србију, тако да информације које су се појавиле у јавности не важе за нашу земљу.
Наиме, како је навела, многе компаније тек отварају своје центре у Србији, а настају и нове наше компаније, при чему и даље имамо значајан раст запослености.
Премијерка је прецизирала да је број запослених у ИКТ сектору у првом кварталу ове године био 105.400, што је за 17.000 више него у истом периоду 2022. године, док је просечна нето плата достигла 206.169 динара.
У првом кварталу извоз ИКТ услуга износио је 786 милиона евра, што је раст од 44 одсто у односу на исти прошлогодишњи квартал, прецизирала је она и рекла да се очекује да ће овај извоз за целу 2023. годину износити четири милијарде евра.
Коланђели је нагласио да ће ови веома амбициозни пројекти унапређења научне инфраструктуре ставити Србију на мапу света када је реч о биотехнологији.
Он је прецизирао да ће Европска банка за обнову и развој финансирати и индивидуалне стартапове у Србији, што, како је рекао, није рађено ни у једној другој земљи.
Ранђеловић је подсетио на то да су НТ паркови у Чачку и Нишу отворени пре три године и да су постигнути добри резултати јер више од 100 компанија и 600 младих људи ради и ствара у њима.
Захваљујући томе, добили смо подршку Владе да уђемо у даље ширење и развој наших паркова. Надам се да ће реализација овог пројекта омогућити да се подигне конкурентност наших градова и тиме допринесе задржавању младих, високообразованих људи у регионима централне Србије, али и да Чачак, Ниш и Крушевац свој развој базирају на економији заснованој на знању, закључио је он.