Министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић изјавила је данас да је у наш енергетски сектор потребно уложити приближно 15 милијарди евра у наредних 10 година.
Министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић изјавила је данас да је у наш енергетски сектор потребно уложити приближно 15 милијарди евра у наредних 10 година.
Ђедовић је, отварајући конференцију „PowerTech 2023”, чији је суорганизатор Електротехнички факултет Универзитета у Београду, навела да су путоказ за развој и инвестиције дати Планом развоја енергетске инфраструктуре и мера енергетске ефикасности за период до 2028. године, са пројекцијама до 2030. године, који је усвојила Влада.
Министарка је истакла да ће нови производни капацитети бити грађени уз активну улогу јавног сектора и стимулисање инвестиција приватног сектора.
Она је подсетила на то да су донете измене Закона о коришћењу обновљивих извора енергије (ОИЕ) и да су расписане аукције за тржишне премије за 450 мегавати из ветра и солара, као део трогодишњег плана који подразумева да се добије нових 1.300 мегавати капацитета из ОИЕ.
Ускоро ће, како је најавила, бити расписан и јавни позив за стратешког партнера за изградњу соларних електрана снаге један гигават.
Према њеним речима, обезбеђено је више од 300 милиона евра за инвестиције „Електродистрибуције Србије”, које крећу ове године и важне су како би били обезбеђени стабилан и поуздан рад мреже и смањење губитака.
Приоритет је и повећање енергетске ефикасности, где је поред улагања у јавне објекте, обезбеђено 50 милиона долара за субвенције домаћинствима, нагласила је министарка и прецизирала да се на јавни позив пријавило приближно 130 локалних самоуправа.
Ђедовић је напоменула да су недавно усвојене и измене Закона о енергетици, које ће омогућити пуно раздвајање делатности транспорта и снабдевања у области гаса, као и одговарајуће раздвајање делатности у електроенергетском сектору.
Оквир енергетске политике Србије ће у наредним годинама, како је нагласила, бити дефинисан Интегрисаним националним енергетским и климатским планом, као и новом стратегијом развоја енергетике Републике Србије.
За Интегрисани национални енергетски и климатски план је започета јавна расправа, прва трибина у Привредној комори Србије предвиђена је за 11. јул, док је за оба стратешка документа планирано да буду усвојени до краја године, додала је Ђедовић.
Она је рекла да Србија има амбиције да постане пуноправна чланица ЕУ, као и да визија развоја енергетике прати визију чланица, а то је да до 2050. године изађемо из угља, односно да декарбонизујемо наш енергетски сектор.
Међутим, како је додала, то је лако рећи, али тешко урадити, јер као и у ЕУ, и у нашем региону постепено укидање угља мора бити праћено механизмима праведне транзиције како би били заштићени рудари и рударски сектор.
Ђедовић је подвукла да ће бити потребна подршка ЕУ и значајна финансијска средства, као и прилив приватних инвестиција, како бисмо имали напредак у процесу декарбонизације какав Србија жели.
Министарка је рекла да су развој технологија и иновације покретачи промена у енергетском сектору и услов за смањење трошкова и комерцијализацију нових технологија.
Она је оценила да домаћа индустрија, која се ослања на енергетски сектор, треба да осваја нове технологије и повезује се са партнерима из региона, Европе и света, објаснивши да та веза са светом модерних енергетских технологија долази пре свега преко академске заједнице, института и инжењерске струке.
Желимо да наши стручњаци уче од оних који су најбољи у свету, као и да најбољи међу нама могу да поделе своја знања са другима како бисмо као држава били лидери у енергетској транзицији у региону, закључила је министарка.