Званични сајт Владе Србије преноси говор Војислава Коштунице у целини.
"Поштовани народни посланици,
Уверен сам да је управо ово најбољи тренутак да Народна скупштина размотри досадашњу и одреди будућу политику Србије у решавању нашег најважнијег државног и националног питања, а то је питање будућег уређења покрајине Косово и Метохија.
Скупштина Србије се одржава неколико дана после важног, а као што ће се можда касније показати, и пресудног догађаја који се одиграо у Савету безбедности. Наиме, после дуге рововске борбе, која је трајала откако је генерални секретар УН именовао Мартија Ахтисарија за међународног посредника, амерички и европски коспонзори резолуције о независном Косову донели су одлуку о повлачењу свог предлога из СБ.
Војислав Коштуница говори пред посланицима Народне скупштине
Не треба уопште сумњати да је предложени нацрт резолуције имао за циљ да обезбеди почетак процеса независности Косова и Метохије. Самим тим, јасно је да повлачење резолуције из СБ представља значајну победу Србије и резултат је заједничке политике Србије и Русије, чији је циљ заштита Повеље УН и одбрана суверенитета и територијалног интегритета наше државе. Са сигурношћу можемо да кажемо да је овом победом завршена прва фаза одбране Косова и Метохије.
Подједнако добро знамо, поштовани посланици, да нас сада чекају још тежа борба и још већа искушења у настојању да се Космет сачува у границама Србије. Али ако се осврнемо и погледамо шта смо за протеклих неколико година успели да урадимо само зато што смо били сложни, онда се рађа нада да се заједничким снагама, иза којих стоји читава Србија, ипак можемо изборити за остварење овог нашег највећег националног и државног циља.
Као што је прави тренутак да се ово каже, тако је и Скупштина Србије право место одакле желим данас да свим грађанима Србије, свим институцијама и свим друштвеним, привредним и културним организацијама, и наравно свим политичким партијама, упутим позив да испоље истински патриотизам и јединство у праведном залагању да сачувамо Србију у њеним међународно признатим границама.
Позивам на истински патриотизам јер Србија не жели да отима ништа што је туђе, већ хоће да сачува оно што јој припада по Повељи УН, што јој припада по Уставу Србије, што јој припада по демократским вредностима и правилима који важе у целом свету. Србија, једном речју, хоће да сачува оно што је њено. У нашим рукама је најјаче оружје сваког истинског патриотизма, а то оружје су право и правда. У претходном периоду смо видели шта је све политика силе покушавала у прилог независности Косова, и уверили се да на крају сила остаје немоћна пред аргументима права и правде.
Поштовани посланици, права је прилика да се подсетимо на неколико важних чињеница које су обележиле ову, управо завршену прву фазу преговарачког процеса. Сетићете се да је Ахтисари почетком фебруара, док још ни избори нису били завршени а камоли формирана нова влада, донео у Београд, како је рекао, фер предлог о независном Косову. Сетићете се и да је Ахтисари инсистирао да дође баш почетком фебруара јер је преговарачки процес тобоже морао да буде завршен до краја јуна. Данас је 24. јул и захваљујући разложној, доследној, стрпљивој и одлучној заједничкој политици државних институција Србије ми се налазимо на почетку новог преговарачког процеса за решавање будућег уређења покрајине. За ову, сада окренуту нову страницу у борби за Косово Народна скупштина својом резолуцијом мора да утврди наставак политике која ће се темељити управо на до сада исказаној разложности, доследности, стрпљењу и одлучности.
Природно је очекивање да у новом преговарачком процесу неће учествовати Марти Ахтисари и да је његова улога завршена са повлачењем из СБ резолуције која се заснивала на његовом плану. Тиме је коначно завршена Ахтисаријева ера и његов план је сада део прошлости.
Уочи нових преговора, најважније је од свега да се за разговоре одреди основа која може две стране да доведе до компромисног решења. Једини прави пут у одређивању ове основе за преговоре води нас до Резолуције 1244 СБ. Суштински елементи Резолуције 1244 представљају једину могућу основу за успешне преговоре. Три су, као што је познато, кључна елемента ове резолуције: први, да се изричито потврђују суверенитет и територијални интегритет Србије, други, да је решење у суштинској аутономији за покрајину, и трећи, који је посебно важан, да се у Резолуцији нигде не помиње независност Косова и Метохије. Полазећи од ова три суштинска елемента Резолуције 1244, Србија ће конструктивно учествовати у новом преговарачком процесу.
Подразумева се да нови преговори могу да се воде под искључивим мандатом СБ јер само ово високо тело УН има мандат да доноси одлуке о будућем уређењу покрајине. Улога Контакт групе је и у досадашњем процесу била веома значајна у усмеравању преговора. Уосталом, СБ је одобрио "водеће принципе" Контакт групе као неку врсту смерница за разговоре. Контакт група је радила у значајној мери сложно све док Ахтисари није направио план о независности покрајине, који Контакт група није усвојила. Србија очекује да Контакт група буде активна, али и да цео нови преговарачки процес буде под јасним мандатом СБ. Природно је и логично да се само на основу компромисног решења до којег две стране дођу у преговорима може усвојити нова резолуција у СБ.
У новом преговарачком процесу посебно је важно све ствари назвати правим именом. А то значи да не постоји проблем Косова и Метохије јер је у питању неотуђив и неодвојив део територије Србије. Постоји нешто друго – отворено питање албанске националне мањине у покрајини и неопходно је да се, кроз конструктиван дијалог, пронађе право решење за ово питање. Историјска је чињеница да се албански народ већ једном самоопределио, и то онда када је створена држава Албанија.
У сваком случају, нигде на свету ниједна национална мањина нема право на самоопредељење и на разбијање признатих међународних држава. Питање је колико би уопште држава сачувало своје границе када би све националне мањине по Европи и свету почеле да се самоопредељују. Рећи да је албанска нацинална мањина посебна и да има посебна права, као и да је држава Србија посебна и да само она може да се разбија, као и тврдити да тако нешто више никада и нигде неће да се понови, представља сигуран почетак подривања самих темеља на којима почивају мир и стабилност постојећег међународног поретка.
Србија позива европске државе које за своје националне мањине имају развијене системе аутономија да нам кажу: "Ево, ми смо овако решили питање наше националне мањине, зашто Србија не преузме исти такав модел?" И ми одмах и унапред дајемо одговор да је Србија спремна да прихвати сваки облик аутономије који данас постоји у Европи. Ко може да оспори да је ово европски начин решавања проблема положаја албанске националне мањине на Косову и Метохији?
Поштовани посланици, важно је и да се осврнемо на две врсте претњи које стижу од албанских сепаратиста. Прва је њихова омиљена претња да ће прибећи масовном терору ако не добију независност и да ће заправо невине жртве бити одговорне за насиље. Међународна заједница која је преузела пуну одговорност да обезбеди мир у покрајини обавезна је да на ову бруталну уцену албанских сепаратиста одговори јасном и чврстом поруком.
Друга претња огледа се у најавама да ће албански сепаратисти једнострано прогласити независност. Дуга је традиција јалових проглашавања независности на Косову и јасно је да ће Влада Србије одмах поништити такав противзаконити акт. Не можемо, нажалост, искључити ни могућност да један број држава призна једнострано проглашену независност покрајине. Видели смо да такве најаве, засада у двосмисленој форми, већ стижу од појединих држава.
Упитајмо се, поштовани народни посланици, шта би заправо значило такво признање једностране независности Косова? То би значило да заступници политике силе, када увиде да њихов пројекат не може у СБ да добије неопходни правни легитимитет, једноставно одлучују да крше одлуке СБ. То чак не би било само кршење одлука СБ већ би представљало директно рушење ауторитета светске организације и отворену поруку да се политика сила супротставља важећем поретку оличеном у УН. Другим речима, у овом опасном сценарију дошло би до стварања нових правила по којима би се све што не може да прође кроз СБ на регуларан начин остваривало заобилазним путем, по цену директног гажења институција и правила УН.
Наша је дужност да, док још има довољно времена, стрпљиво и упорно објашњавамо да одлука о будућем уређењу покрајине не може бити донета нигде сем у СБ, и да то решење мора бити сагласно Повељи УН. Ниједна држава, ма колико била моћна, не сме своју политику да стави изнад УН. И свако признање једностране независности Косова не би значило ништа друго до спровођење политике силе. Нека овај Дом данас јасно и гласно каже да Србија унапред одбацује и политику силе и свако признање једностране независности које би произишло из оваквог правног насиља.
У сваком случају, све државе које хоће да имају нормалне и пријатељске односе са Србијом мораће, када се ради о нашој држави, да поштују Повељу УН и документе СБ који гарантују непроменљивост међународно признатих граница и територијалну целовитост Србије. Посебно би било важно да се државе чланице НАТО пакта, које су без одобрења СБ бомбардовале Србију, стриктно придржавају Повеље УН и Резолуције 1244, како се ни на један начин не би довело у везу бомбардовање Србије са покушајем да се прогласи независност Покрајине.
Наши грађани треба да знају да у међународној заједници заступници независности Косова често воде беспоштедну борбу како би остварили свој циљ. Тако је настао уобичајен приговор како Србија наводно зна шта неће, али не и шта хоће, и како Србија није понудила решење за покрајину. А истина гласи да смо, за разлику од албанске стране чија је целокупна платформа сведена на реч независност, понудили јасно и конкретно решење у виду суштинске аутономије за Косово и Метохију. Ово решење, разрађено и развијено, садржано је у Платформи државног преговарачког тима која је усвојена још почетком 2006. године.
Зато Србија и захтева и поново очекује да међународна заједница веома пажљиво саслуша и размотри наш предлог за решење будућег уређења покрајине. Дошло је време за праве преговоре, и уколико постоји добра воља, заиста се може доћи до решења које ће задовољити основне интересе и албанске националне мањине и државе Србије. До такавог решења се може и мора доћи и зато да би се сачували мир и стабилност у целом региону.
Поштовани народни посланици, позивам вас да подржите предложену резолуцију која утврђује политику за решавање будуђег уређења наше јужне покрајине. Само овде у Народној скупштини можемо да остваримо јединство и превазиђемо све страначке разлике када је у питању очување Косова и Метохије унутар Србије. Досадашње јединство остварено у Народној скупштини дало је велики резултат и одиграло огромну улогу у свему што смо до овог тренутка успели. Посебно вас подсећам да ће непроцењива подршка наших савезника у борби за Косово у доброј мери зависити и од тога да ли смо и колико смо у томе једнодушни. Утолико смо пре додатно обавезни да урадимо све што од нас зависи и све што је у границама наших моћи како би Србија остала цела у својим међународно признатим државним границама.
Србија данас у својој Народној скупштини потврђује да је Косово и Метохија уграђено у најдубље темеље српске државе и да је Косово збирно име за наше национално биће, културу, веру, за нашу историју и нашу будућност. Господо посланици, да Косово заиста треба да буде независно, онда би се већ неко пре нас одлучио да му независност подари. Наш нараштај Косово не сме и неће дати, и ако га ми не будемо дали, можемо бити сигурни да Косово и Метохија остају заувек у Србији.
Хвала вам", наводи се у обраћању председника Владе Србије.