Војислав Коштуница и Слободан Самарџић
Самарџић је на ванредној седници парламента, на којој посланици разматрају
Предлог резолуције о неопходности праведног решавања питања АП Косово и Метохија, истакао да Скупштина треба да донесе одлуку о новој фази преговора, при чему ће резолуција представљати смерницу деловања државних органа и новог преговарачког тима и бити обавезујући оквир.
Он је указао на то да није небитно која скупштинска већина доноси резолуцију јер је Космет кључно државно питање, уз оцену да о том питању треба да се постигне јединствен став свих посланичких клубова.
Косово и Метохија није само ствар Владе, нити је само страначка ствар, то је кључно државно питање, и то треба да се огледа не само у тексту резолуције, већ и у ставу свих страначких клубова, објаснио је Самарџић.
То ће бити доказ зреле и демократске политике, оценио је министар и додао да су циљеви политике Србије према покрајини компромис, мир и помирење.
Не тражимо ништа сем очувања државне целовитости Србије и њеног међународног суверенитета, нудимо максимум самоуправе на Косову и Метохији, уз преношење дела гаранција на међународну заједницу, истакао је он и додао да ће српски преговарачки тим те циљеве бранити у будућим преговорима.
Самарџић је Скупштини Србије поднео извештај о преговорима који су вођени у Бечу од 21. фебруара до 2. марта ове године, указујући на то да је кроз план специјалног изасланика УН за Косово и Метохију Мартија Ахтисарија покушано наметање неприхватљивог решења.
Према његовим речима, резолуција заснована на Ахтисаријевом плану имала је за циљ поништење Резолуције 1244, проглашење Космета јединственим случајем на кога се не односи међународно право, као и наставак преговора ограниченог трајања са аутоматском применом плана са анексима који су предвиђали војну мисију на Космету и мисију ЕУ у оквиру полиције и правосуђа.
Министар је прецизирао да се последњи циљ те резолуције тицао преношења већег дела надлежности цивилне мисије на привремене косовске институције.
Сви наведени циљеви чинили су преговоре сувишним и зато је наша страна одбацила ове предлоге, нагласио је он и подсетио на то да је начелни захтев српске стране био да се преговори воде без условљавања.
Самарџић је навео да је Ахтисаријев предлог пре неколико дана скинут са са дневног реда СБ захваљујући Руској Федерацији, а да су консултације о даљим корацима пренете на Контакт групу, која ће деловати у правцу формулације предлога за наставак преговора о будућем статусу покрајине.
Говорећи о извештају преговарачког тима, он је истакао да извештај овог тела садржи суштину ставова Србије о низу питања који су били предмет преговора.
Министар је рекао да је преговарачки тим, пошто је парламент одбацио Ахтисаријев предлог, искористио последњу рунду преговора и поднео амандмане на све делове предлога који нису били у складу са државном политиком Србије и ставовима државног преговарачког тима из 2006. године.
Истовремено, он је таксативно изложио који су то делови Ахтисаријевог предлога на које је преговарачки тим уложио низ амандмана.
Реч је о деловима Ахтисаријевог текста који се односе на питање суверенитета и територијалног интегритета Србије, суштинско питање аутономије Космета које је од великог значаја за међународну заједницу, затим делови на које се односе уставне одредбе, децентрализација, правосудни систем, приватизација, међународни дуг Србије и питање Српске православне цркве.
Након обраћања министра за Косово и Метохију, отворена је расправа о Предлогу резолуције и извештају државног преговарачког тима.