Министар информисања и телекомуникација у Влади Републике Србије Михаило Јовановић потписао је данас у Бриселу Споразум између Европске уније и Републике Србије о учешћу Србије у програму Европске уније Дигитална Европа, за период до 2027. године.
Министар информисања и телекомуникација у Влади Републике Србије Михаило Јовановић потписао је данас у Бриселу Споразум између Европске уније и Републике Србије о учешћу Србије у програму Европске уније Дигитална Европа, за период до 2027. године.
На основу овог споразума, правна и физичка лица са пребивалиштем, односно седиштем, у Србији, моћи ће у Европској унији да аплицирају за финансирање пројеката и биће у равноправном положају са субјектима из земаља пуноправних чланица када је реч о додели бесповратних средстава из фондова ЕУ.
Наше ИТ фирме и научници моћи ће да аплицирају за следеће области дигитализације: вештачка интелигенција, рачунарство високих перформанси (High Performance Computing - HPC), напредне дигиталне вештине и развој и примена дигиталних капацитета и интероперабилности.
Укупна вредност програма Дигитална Европа процењује се на чак 7,5 милијарди евра.
Јовановић је оценио да је ово одлична вест за даљи развој сектора информационо-комуникационих технологија у Србији, ИТ компанија различитих величина, за истраживаче, научнике и иноваторе, повећање стандарда и конкурентности домаће привреде и ИТ индустрије.
Мало ко је могао да замисли колики ће успех Србија постићи када је на иницијативу премијерке Ане Брнабић дигитализација постала један од приоритета Владе 2017. године. Данас, свега шест година касније, извоз ИКТ сектора из године у годину обара рекорде, прошле године је износио приближно 2,7 милијарди евра, указао је он.
Према његовим речима, за прва четири месеца ове године забележен је даљи раст извоза од око 43 одсто и повећање броја запослених у ИТ фирмама за приближно 3.500.
Следећи искорак у дигитализацији јесте примена вештачке интелигенције и зато је овај споразум са Европском унијом толико значајан, објаснио је министар и додао да наше ИТ фирме и научници сада имају подједнаку прилику за приступ фондовима од чак 7,5 милијарди евра као да смо земља чланица ЕУ.
Јовановић је подсетио на то да је Влада Србије још 2019. године, доношењем Стратегије развоја вештачке интелигенције (ВИ) за период 2020–2025, препознала значај ВИ, потом основала Институт за развој вештачке интелигенције и успоставила Националну платформу за развој ВИ, на којој већ ради 30 факултета, универзитета и института и 20 стартапова.
Република Србија је 2022. године постала члан EURO HPC организације, која је основана од стране ЕУ и бави се развојем суперкомпјутера у Европи, а изабрана је за чланицу Глобалног партнерства за вештачку интелигенцију.
Србија је, такође, једна од 11 земаља у свету која има програме вештачке интелигенције који се спроводе у основном и средњем образовању.
Извоз ИКТ услуга за прва четири месеца ове године износио је 1,059 милијарди евра, што је раст од 43,1 одсто у односу на исти период прошле године, док је суфицит чак 829 милиона евра. Ради поређења, извоз ИКТ услуга за читаву 2017. годину износио је 740 милиона евра, док је 2012. године био само 375 милиона евра.
Јовановић је током званичне посете Бриселу учествовао на округлом столу „Регулаторни дијалог, ЕУ – Западни Балкан”, заједно са министром комуникација и транспорта Босне и Херцеговине Едином Фортом, министром јавне управе Црне Горе Марашом Дукајем, министром за информационо друштво и администрацију Северне Македоније Азиром Алиуом и заменицом министра инфраструктуре и енергетике Албаније Енкелејдом Мукај.