Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да је у последњих седам година сектор информационих и комуникационих технологија (ИКТ) постао један од три кључна мотора развоја српске економије, додајући да је у првих пет месеци извоз ИКТ услуга достигао 1,3 милијарде евра, што је за 41 одсто више него прошле године.
П:
О:
Читај ми
Сектор ИКТ један од кључних мотора развоја српске економије
Београд,
27. јул 2023.
Брнабић је на презентацији програма „Дигитална Европа“ у Научно-технолошком парку у Београду подсетила на то да је прошла година у том смислу била рекордна са извозом ИКТ од 2,7 милијарди евра.
Потписивањем Споразума о учешћу у програму „Дигитална Европа“ крајем јуна у Бриселу, као и данашњим обележавањем првог позива да се наше компаније, научни институти, факултети, тимови микро, мала и средња предузећа јаве са својим пројектима за финансирање из програма „Дигитална Европа“, ми смо практично у овој сфери постали пуноправни члан ЕУ, рекла је Брнабић.
Премијерка је истакла да јој је посебно драго због тога, имајући у виду чињеницу да се од 2016. године залагала за ову агенду и препознала је као највећи развојни потенцијал Србије.
Сви наши тимови, компаније, микро, мала и средња предузећа, институти, када се пријаве са својим пројектима на позив у оквиру програма „Дигитална Европа“ имаће једнаку шансу да добију финансирање као било која компанија, факултет и научни институт из ЕУ и то је огромна шанса за нас, јер мислим да наши таленти, знање и људи, не да не заостају у односу на чланице Уније, већ су међу најбољима, поручила је премијерка.
Она је указала на то да Србија има добру шансу да до 2027. године искористи значајан део средстава од 7,5 милијарди евра које је издвојила ЕУ у оквиру поменутог програма.
Моја порука је да заинтересовани прате позиве и да се пријављују. Ово може да нам да додатну шансу за убрзани развој, поручила је Брнабић.
Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић истакао је да је Србија постала део велике европске породице, придруживши се програму „Дигитална Европа“ којим је обезбеђено 7,5 милијарди евра бесповратних средстава за европску ИТ заједницу.
Јовановић је указао на то да ће бити обезбеђена средства за области вештачке интелигенције, рачунарства високих перформанси, напредних дигиталних вештина и развоја и примене дигиталних капацитета и интероперабилности.
Програм који ће трајати до 2027. године покренула је Европска комисија као одговор на потребу за економским опоравком европског континента, подсетио је он.
Министар је објаснио да ће за финансирање пројеката моћи да аплицирају правна и физичка лица са седиштем у Србији, а програм предвиђа и учешће непрофитних удружења, компанија, невладиних организација, са посебним фокусом на малим и средњим предузећима.
Према његовим речима, могућност да се пријаве на програм имаће и академска заједница, истраживачке организације, акцелератори и стартапови.
Такође, Јовановић је рекао да финансијски допринос варира зависно од позива за достављање предлога пројекта, те да може покрити и до 100 одсто трошкова.
Министар је подсетио на то да је 30. јуна у Бриселу Србија званично постала део велике европске породице, раме уз раме са земљама пуноправним чланицама, придруживши се програму „Дигитална Европа“ који ће трајати до 2027. године.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре честитао је Србији на приступању програму „Дигитална Европа“ и нагласио да ће Европска унија наставити да подржава ИТ сектор и развој иновација и нових технологија у нашој земљи.
Према његовој оцени, то је само додатна прилика за брзи развој и велики потенцијал који је Србија показала у овој области.
Поздрављамо придруживање Србије овом програму и то што ће моћи да искористи неке предности чланства ЕУ већ данас, истакао је Жиофре, објаснивши да је програм "Дигитална Европа" стратешки програм финансирања иновативних одговора на питања како да Европа постане зеленија и дигиталнија, и како је приближити грађанима, предузећима и јавној управи.
Он је потврдио да ће Србија имати приступ овом фонду, односно бесповратним средствима једнако као и земље чланице ЕУ.
Овај програм ће додатно поспешити и убрзати дигиталну интеграцију Србије на дигитално тржиште ЕУ и помоћи да се убрза процес приступања Србије ЕУ. Он је део ширег стратешког оквира раста за Западни Балкан, заједно са економско-инвестиционим планом за овај регион, указао је шеф Делегације ЕУ.
Жиофре је поручио да ће ЕУ наставити да подржава раст Србије у овој области и посебно истакао да је важно радити на развоју дигиталних вештина и писмености.
-
Осечина, 1. септембар 2024.За државу важна реализација пројеката од локалног значаја
-
Београд, 1. септембар 2024.Вучевић честитао парастонотенисеркама Србије освајање сребрне...
-
Београд, 30. август 2024.Србија неће дозволити насиље и погром над српским народом на...
-
Београд, 29. август 2024.Тежња да почетна плата у просвети буде изједначена са просечном...
-
Београд, 29. август 2024.Посета Макрона прилика за продубљивање сарадње са Француском у...
-
Београд, 27. август 2024.Влада посвећена решавању стамбеног питања прогнаних
-
Београд, 22. август 2024.Дијалог државе и трговачких ланаца о стабилизацији цена...
-
Београд, 22. август 2024.Успешна сарадња са кинеском компанијом CRBC
-
Београд, 22. август 2024.Решавање проблема изградње дневног боравка за децу са сметњама у...
-
Београд, 21. август 2024.Вучевић упутио саучешће породици рудара страдалог у руднику...