П:
О:
Читај ми
За Србију веома важно да ратификује ЦЕФТА споразум пре септембра
Београд,
8. август 2007.
Шеф одсека Сектора за мултилатералну и регионалну трговинску сарадњу Министарства економије и регионалног развоја Владе Републике Србије Снежана Зубић-Петровић изјавила је данас да је за Србију од велике важности да ратификује ЦЕФТА споразум пре септембра, како би се што пре интегрисала у регион и, индиректно, у Европску унију.
Зубић-Петровић је у изјави за агенцију Танјуг истакла да се први састанак земаља потписница ЦЕФТА споразума одржава у септембру у Македонији и додала да ће земље које до тада не ратификују овај споразум о слободној трговини у централној Европи учествовати у својству посматрача уместо као пуноправне чланице.
Она је објаснила да је предвиђено да поменути споразум ступи на снагу одмах пошто га ратификује најмање пет земаља чланица, а тај услов је задовољен с обзиром на то да су све земље, осим Босне и Херцеговине и Србије, то већ учиниле.
ЦЕФТА је мултилатерални споразум који је заменио мрежу од 31 билатералног споразума о слободној трговини у региону југоисточне Европе, а потписнице су Хрватска, Македонија, Албанија, Босна и Херцеговина, Молдавија, Србија, Црна Гора и УНМИК у име Косова, навела је Зубић-Петровић. Према њеним речима, ЦЕФТА предвиђа формирање зоне слободне трговине у региону до краја 2010. године, а заснива се на постојећим концесијама из билатералних споразума, односно на постојећем нивоу либерализације која ће се до поменуте године сукцесивно повећавати.
Такође, Зубић-Петровић је прецизирала да овај споразум покрива више од 90 одсто међусобне робне размене у региону по преференцијалним условима, што утиче на даљи раст размене и конкурентности производа.
Она је указала на то да 32 одсто извоза и 12 одсто укупног увоза Србије чини размена са земљама потписницама ЦЕФТА споразума, при чему Србија једино у региону југоисточне Европе има трговински суфицит.
Наша земља је укинула царине на све производе са Босном и Херцеговином и Македонијом, подсетила је Зубић-Петровић и додала да су са Молдавијом такође укинуте готово све царине, осим примене царинских квота на осам тарифних ставки које се односе на дуван, вино и алкохолна пића.
Са Хрватском и Албанијом, царине на индустријске производе укинуте су почетком године, а за пољопривредне производе ће се размотрити одобравање нових концесија до 1. маја 2009, док се у размени са Црном Гором и УНМИК-ом примењује постојеће стање у размени, указала је она.
Говорећи о предностима ЦЕФТА споразума, Зубић-Петровић је нагласила да споразум, поред тога што елиминише царине, предвиђа и укидање нецаринских препрека у оквиру региона, као и чвршће повезивање привреда у региону и њихов заједнички наступ у извозу у ЕУ.
Укључивање земље у ЦЕФТА подстиче страна улагања, а одредбама тог споразума, које су усклађене са правилима и дисциплином Светске трговинске организације, убрзава се интегрисање Србије у међународне економске токове, навела је Зубић-Петровић.
Истовремено, она је нагласила да ЦЕФТА подстиче процес интеграције Србије у Унију кроз усаглашавање регулативе са правним тековинама ЕУ, за шта је најбољи доказ то што су све претходне чланице ЦЕФТА већ постале и чланице Уније.
Зубић-Петровић је указала на то да се системом решавања спорова предвиђеним споразумом пружа основ за стабилизацију трговинских токова и брже и ефикасније решавање евентуалних спорова међу чланицама.
Она је објаснила да је предвиђено да поменути споразум ступи на снагу одмах пошто га ратификује најмање пет земаља чланица, а тај услов је задовољен с обзиром на то да су све земље, осим Босне и Херцеговине и Србије, то већ учиниле.
ЦЕФТА је мултилатерални споразум који је заменио мрежу од 31 билатералног споразума о слободној трговини у региону југоисточне Европе, а потписнице су Хрватска, Македонија, Албанија, Босна и Херцеговина, Молдавија, Србија, Црна Гора и УНМИК у име Косова, навела је Зубић-Петровић. Према њеним речима, ЦЕФТА предвиђа формирање зоне слободне трговине у региону до краја 2010. године, а заснива се на постојећим концесијама из билатералних споразума, односно на постојећем нивоу либерализације која ће се до поменуте године сукцесивно повећавати.
Такође, Зубић-Петровић је прецизирала да овај споразум покрива више од 90 одсто међусобне робне размене у региону по преференцијалним условима, што утиче на даљи раст размене и конкурентности производа.
Она је указала на то да 32 одсто извоза и 12 одсто укупног увоза Србије чини размена са земљама потписницама ЦЕФТА споразума, при чему Србија једино у региону југоисточне Европе има трговински суфицит.
Наша земља је укинула царине на све производе са Босном и Херцеговином и Македонијом, подсетила је Зубић-Петровић и додала да су са Молдавијом такође укинуте готово све царине, осим примене царинских квота на осам тарифних ставки које се односе на дуван, вино и алкохолна пића.
Са Хрватском и Албанијом, царине на индустријске производе укинуте су почетком године, а за пољопривредне производе ће се размотрити одобравање нових концесија до 1. маја 2009, док се у размени са Црном Гором и УНМИК-ом примењује постојеће стање у размени, указала је она.
Говорећи о предностима ЦЕФТА споразума, Зубић-Петровић је нагласила да споразум, поред тога што елиминише царине, предвиђа и укидање нецаринских препрека у оквиру региона, као и чвршће повезивање привреда у региону и њихов заједнички наступ у извозу у ЕУ.
Укључивање земље у ЦЕФТА подстиче страна улагања, а одредбама тог споразума, које су усклађене са правилима и дисциплином Светске трговинске организације, убрзава се интегрисање Србије у међународне економске токове, навела је Зубић-Петровић.
Истовремено, она је нагласила да ЦЕФТА подстиче процес интеграције Србије у Унију кроз усаглашавање регулативе са правним тековинама ЕУ, за шта је најбољи доказ то што су све претходне чланице ЦЕФТА већ постале и чланице Уније.
Зубић-Петровић је указала на то да се системом решавања спорова предвиђеним споразумом пружа основ за стабилизацију трговинских токова и брже и ефикасније решавање евентуалних спорова међу чланицама.
-
Крагујевац, 31. јануар 2025.Превенција пут ка искорењивању насиља над женама
-
Београд, 31. јануар 2025.Србија препозната као један од лидера у ИКТ сектору
-
Београд, 31. јануар 2025.Наставља се повратак српских лекара из дијаспоре
-
Београд, 30. јануар 2025.Наставак јачања српско-италијанског стратешког партнерства
-
Осечина, 30. јануар 2025.Осечина добила Јединствено управно место
-
Београд, 30. јануар 2025.Швајцарска међу најзначајнијим развојним партнерима Србије
-
Београд, 30. јануар 2025.Наставак побољшања статуса запослених у школама и домовима...
-
Београд, 30. јануар 2025.Унапређење положаја инспектора као службеника са посебним...
-
Београд, 30. јануар 2025.Стратешки значај развоја иновационе делатности и на Косову и...
-
Београд/Темишвар, 29. јануар 2025.Велики значај српске заједнице за јачање билатералних односа са...