Министар информисања и телекомуникација у Влади Републике Србије Михаило Јовановић изјавио је данас да извоз српског ИКТ сектора ове године бележи раст од чак 40 одсто, при чему се највише извози у САД, Енглеску и Швајцарску.
Министар информисања и телекомуникација у Влади Републике Србије Михаило Јовановић изјавио је данас да извоз српског ИКТ сектора ове године бележи раст од чак 40 одсто, при чему се највише извози у САД, Енглеску и Швајцарску.
Јовановић је у изјави за агенцију Танјуг истакао да је повећан извоз српског ИКТ сектора резултат развоја иновација, и додао да је учешће ИКТ сектора у БДП-у 11 одсто, те да Србија постаје препознатљива као земља ИТ-а, технологије и развоја.
Према његовим речима, то је веома значајно јер, захваљујући иновацијама, ми стварамо ту додатну вредност и тако унапређујемо нашу привреду и инфраструктуру, што даље доводи до раста стандарда, плата и пензија.
Истовремено, он је додао да је доношење закона о информационој безбедности, чији је нацрт на јавној расправи и предвиђа формирање канцеларије за информациону безбедност, суштински важан за развој, одрживост и безбедност ИТ система кључних за функционисање Србије.
Ово законско решење, како је објаснио, предвиђа усклађивање са такозваном NIS2 директивом Европске уније, као и да се прати корак када је у питању заштита података, заштита ИТ система и континуирано пружање ИТ услуга.
Суштински је битно да донесемо овај закон, који дефинише шта све правна лица, поготову она која су приоритетна и важна за Србију, као што је рецимо сектор енергетике, саобраћаја, здравства и водопривреде, али и јавна управа и министарства, треба да ураде да би заштитили податке и грађана и привреде, навео је министар.
Јовановић је навео да ће канцеларија за информациону безбедност радити и превентивно са свим привредним субјектима који имају ИТ системе и који су у духу овог закона препознати као приоритетни.
Уколико дође до неких проблема, како је рекао, канцеларија за информациону безбедност ће се укључити, при чему су по овом закону ти инциденти подељени на четири нивоа – низак, средњи, висок и веома висок.
У прва три случаја се укључује канцеларија, а ако се деси неки проблем који је веома високо рангиран, тада се укључује Влада Србије и преузима координацију свих државних органа у решавању тог проблема, нагласио је Јовановић.
Он је као пример развоја Србије навео податак да је МУП издао дозволе за пробну вожњу за два аутономна возила, и објаснио да је то важно зато што вредност тржишта аутономних возила, односно софтвера који омогућавају аутономну вожњу, у овом тренутку износи 100 милијарди евра.
Дакле, како је предочио, највеће светске компаније доста улажу у развој софтвера који није једноставан и који се заснива на вештачкој интелигенцији како би возила могла самостално да се крећу. Издавањем ових пробних дозвола ми отварамо врата за многе компаније које желе да свој развој имају у Србији, што ће даље покренути развој нашег ИКТ сектора.
Министар је објаснио да се поменуте дозволе односе на ниво „три“ аутономне вожње, односно да у возилу мора да постоји возач који би у случају проблема преузео команде.
Према његовим речима, план је да до Експа 2027. године добијемо и највиши, пети ниво аутономне вожње, односно да имамо аутономно возило које може да иде у потпуности без возача.
Такође, он је напоменуо да је Државни дата центар у Крагујевцу добио сертификат N56, што представља највиши ниво поузданости чувања опреме и података за људе из ИТ света, што ће нам додатно отворити врата за кориснике.
Јовановић је најавио да би до краја 2025. године брз интернет требало да буде уведен у 99 одсто села у Србији.