Марковић је у изјави за агенцију Танјуг навео да је закон о државном печату Републике Србије предложен први пут, јер Србија више није у оквиру државне заједнице, него је самостална држава.
Министар је објаснио да државни печат стављају највиши органи власти на одређене акте које утврђује закон, у складу са значајем, међународним аспектом или свечаном формом тих аката.
У такве акте спадају одлуке Народне скупштине о проглашењу Устава, Уставног закона или акти о избору функционера које Скупштина врши непосредно на основу Устава, прецизирао је Марковић и додао да се државни печат ставља и на акте које потписује председник Републике, указе о проглашењу закона, о постављењу и опозиву амбасадора и акте о додели одликовања.
Такође, то обележје предвиђено је и за међународне уговоре које потпише председник Владе, акте Владе о постављењу и опозиву конзуларних представника Републике Србије и оригинале других аката за које је то одређено законом, објаснио је Марковић.
Он је нагласио да ће постојати три истоветна примерка тог печата, при чему ће његови чувари бити генерални секретар Владе, генерални секретар Председништва и секретар Народне скупштине.
Марковић је подсетио на то да је
Влада на седници у четвртак, 23. августа, поред Предлога закона о државном печату Републике Србије, утврдила и Предлог закона о печату државних и других органа и упутила их у скупштинску процедуру по хитном поступку.
Министар је указао на то да је Предлог закона о печату државних органа од већег значаја за свакодневни живот и тај пропис ће заменити закон донет још 1991. године, који је увелико "прегазило време" и који изазива озбиљне потешкоће у раду државних органа.
Према његовим речима, новим законом решења ће бити усаглашена са Уставом, посебно у погледу носилаца јавних овлашћења и питања вођења управног спора, као и са другим актуелним прописима.
Једна од најзначајнијих одредби, додао је он, предвиђа да ће печат морати да буде на српском језику, ћирилично писан, али ће моћи да буде и на неком другом језику и писму, чиме ће се исправити досадашње законске недоследности.
Марковић је објаснио да важећи закон предвиђа да печат на територији Србије, без аутономних покрајина, може бити искључиво на српском језику и ћириличном писму, без обзира на то да ли је у некој општини у употреби службени језик националне мањине.
То доводи у неравноправан положај припаднике националних мањина који живе на територији покрајине и припаднике националних мањина који живе на територији уже Србије, што има одређене политичке импликације, указао је министар.
Због тога се дешава да у Војводини у општинама где живе припадници националних мањина, као што је Суботица, суд има печат на три језика, општина има вишејезични печат, док на територији уже Србије, као на пример у Прешеву, где живи више од 90 одсто Албанаца, печат може бити само на српском језику и ћириличном писму, навео је Марковић.
Он је указао на то да се зато често јављају проблеми између Министарства и општина Бујановац и Прешево, које су се због таквих решења жалиле и међународним институцијама.
Влада сматра да је неопходно да сви грађани у Републици, припадници свих националних мањина, без обзира на то где живе, могу да остварују своја колективна права на јединствен начин, што ће нови закон омогућити, навео је Марковић и нагласио да је то најважнија новина овог закона, док се остале тичу усклађивања с нашим правним системом и отклањања непрецизности у погледу чувања, руковања или губљења печата.
Такође, Влада је предложила да се ови закони усвоје по хитном поступку, не само због њихове политичке димензије већ и због усаглашавања са уставним системом, објаснио је Марковић и изразио очекивање да ће се они на дневном реду Скупштине наћи током септембра.