Милосављевић је у изјави новинарима након састанка са Чобанковићем истакао да се очекује да ће садашњи обим трговинске размене Србије и Хрватске бити премашен и да ће на крају године достићи 600 милиона долара.
Он је подсетио на то да је 2006. године укупан обим трговинске размене између две земље био приближно 550 милиона долара, при чему је пољопривреда била значајна ставка у њој.
Према његовим речима, Србија и даље има значајан дефицит у трговинској размени с Хрватском, али се он из године у годину смањује.
Милосављевић је указао на то да је Хрватска значајан инвеститор у Србији и додао да хрватске компаније, које су у Србију дошле претходних година, дају допринос њеном развоју, новом запошљавању и извозу.
Министар је навео да је током данашњег састанка констатовано да и у Хрватској постоји простор за улазак српских компанија и инвестиција у ову земљу.
Чобанковић је поновио званичан став Загреба према коме су српске компаније и инвеститори добродошли у Хрватску.
Уколико желимо да хрватски производи буду на полицама у Србији, морамо створити претпоставке да и српски производи буду на хрватским полицама, рекао је Чобанковић и напоменуо да ће убудуће за потрошаче пресудни бити квалитет и конкурентност робе.
Он је навео податак да је увоз у Хрватску из Србије у пољопривредно прехрамбеном сектору за првих шест месеци ове године повећан за 37 одсто.
Такође, Милосављевић и Чобанковић су разменили мишљења о проблемима овогодишње суше, њеним последицама и програмима за побољшање система наводњавања.
Министри су данас обишли и ергелу „Букинац“ код Новог Сада и том приликом постигли договор о томе да се липицанери који су допремљени из Хрватске током ратних дејстава и њихови директни потомци ускоро врате хрватској ергели "Липик".
Милосављевић је најавио да ће екипа састављена од стручњака из ова два министарства за петнаестак дана доћи у ергелу „Букинац“ како би снимила стање коња, након чега ће се предложити одређене мере.
Чобанковић је додао да ће експерти на основу књига и ДНК анализа установити порекло коња, проверити њихово здравствено стање, а потом би требало да се утврди власништво и трошкови одржавања ергеле.