П:
О:
Читај ми
Забележен раст цена на мало, трошкова живота и спољнотрговинске робне размене
Београд,
31. август 2007.
Директор Републичког завода за статистику Драган Вукмировић саопштио је данас да су трошкови живота у Србији у августу ове године у односу на претходни месец повећани за 3 одсто, а у односу на децембар 2006. године за 6,2 одсто.
Драган Вукмировић (у средини) и помоћници директора Драги Стојиљковић и Ема Јовановић
Вукмировић је на конференцији за новинаре објаснио да је на повећање трошкова живота највише утицао раст цена пољопривредних производа од 11 одсто, што је било последица неповољних временских прилика.
Он је указао на то да је разлика између индекса цена на мало и индекса трошкова живота последица различитог утицаја раста цена, пре свега пољопривредних и прехрамбених производа.
Према његовим речима, цене индустријско-прехрамбених производа у просеку су више за 2,9 одсто, при чему је забележено повећање цена меса, јестивог уља, млека и млечних производа.
Цене пића у просеку су повећане за 0,9 одсто, а цене дувана за 0,4 одсто, док су цене индустријско-непрехрамбених производа у просеку порасле за 0,3 одсто, прецизирао је Вукмировић и напоменуо да је у тој групи производа забележено и поскупљење појединих врста деривата нафте и школских уџбеника.
Он је навео да су цене робе и услуга у августу у просеку повећане за 1,2 одсто у односу на претходни месец, при чему су цене робе више за 1,5 одсто, а цене услуга за 0,3.
Укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар–јул 2007. године износила је 14.533,9 милиона долара, што је за 40,1 одсто више у односу на исти период претходне године.
Изражено у еврима, укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар–јул ове године износила је 10.883,4 милиона евра, што чини пораст од 29,8 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Извезено је робе у вредности од 4.802 милиона долара, што је повећање од 42,8 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено је робе за 9.731,9 милион долара, што је више за 38,9 одсто када се упореди са истим прошлогодишњим периодом.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 3.595 милиона, што чини повећање од 32,3 одсто у односу на исти период претходне године, док је увоз робе имао вредност од 7.288,4 милиона, што је више за 28,6 одсто у поредјењу са истим периодом прошле године.
Дефицит за период јануар–јул износио је 4.929,9 милиона долара, што чини повећање од 35,3 одсто у односу на исти период 2006. Изражено у еврима, дефицит је износио 3.693,4 милиона, што чини повећање од 25,2 одсто у поређењу са истим прошлогодишњим периодом.
Покривеност увоза извозом износила је 49 одсто и виша је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 48 одсто.
Повећање увоза у поменутом периоду последица је увоза енергената, који је чинио 17,7 одсто укупног увоза, као и увоза руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену.
Такође, повећање увоза последица је раста тражње (јавне и личне потрошње).
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурисања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности.
На повећан извоз утицао је и извоз вишкова пољопривредних производа (извоз поврћа и воћа је износио 233 милиона долара, житарица и производа од њих 217 милиона долара, од чега на извоз пшенице отпада 67 милиона долара).
Такође, повећање извоза резултат је суфицита у размени готових текстилних производа, захваљујући потписаном споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који ужива наша роба, као и повољних односа размене.
Поред повољних цена на светском тржишту производа које извозимо, на повољно кретање односа размене утицала је и структура тржишта – извозимо претежно на тржишта евро зоне, а увозимо претежно са тржишта доларског подручја.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су били заступљени производи за репродукцију 67,5 одсто (3.240,4 милиона долара), роба за широку потрошњу 26,1 одсто (1.255,6 милиона долара) и опрема 6,4 одсто (306 милиона долара). У периоду јануар–јул у структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију 61,8 одсто (6.018 милион долара), роба за широку потрошњу 21 одсто (2.044,9 милиона долара) и опрема 17,2 одсто (1.669 милиона долара).
У извозу су главни спољнотрговински партнери Италија (647,5 милиона долара), Босна и Херцеговина (559,5 милиона долара) и Немачка (487,6 милиона долара).
У увозу су, у посматраном периоду, главни спољнотрговински партнери били Руска Федерација (1.420 милиона долара), Немачка (900,4 милиона долара) и Италија (802 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена је у протеклом периоду била највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са Босном и Херцеговином, Црном Гором, Македонијом и Словенијом, док се највећи дефицит јавља у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (685 милиона долара), обојени метали (406 милиона долара), одећа (243 милиона долара), поврће и воће (233 милиона долара) и производи од метала (221 милион долара). Извоз ових пет одсека чини 37,2 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1.032 милиона долара), друмска возила (773 милиона долара), гвожђе и челик (517 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (495 милиона долара) и природни и индустријски гас (453 милиона долара), а њихов увоз чини 33,6 одсто укупног увоза.
Он је указао на то да је разлика између индекса цена на мало и индекса трошкова живота последица различитог утицаја раста цена, пре свега пољопривредних и прехрамбених производа.
Према његовим речима, цене индустријско-прехрамбених производа у просеку су више за 2,9 одсто, при чему је забележено повећање цена меса, јестивог уља, млека и млечних производа.
Цене пића у просеку су повећане за 0,9 одсто, а цене дувана за 0,4 одсто, док су цене индустријско-непрехрамбених производа у просеку порасле за 0,3 одсто, прецизирао је Вукмировић и напоменуо да је у тој групи производа забележено и поскупљење појединих врста деривата нафте и школских уџбеника.
Он је навео да су цене робе и услуга у августу у просеку повећане за 1,2 одсто у односу на претходни месец, при чему су цене робе више за 1,5 одсто, а цене услуга за 0,3.
Укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар–јул 2007. године износила је 14.533,9 милиона долара, што је за 40,1 одсто више у односу на исти период претходне године.
Изражено у еврима, укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар–јул ове године износила је 10.883,4 милиона евра, што чини пораст од 29,8 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Извезено је робе у вредности од 4.802 милиона долара, што је повећање од 42,8 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено је робе за 9.731,9 милион долара, што је више за 38,9 одсто када се упореди са истим прошлогодишњим периодом.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 3.595 милиона, што чини повећање од 32,3 одсто у односу на исти период претходне године, док је увоз робе имао вредност од 7.288,4 милиона, што је више за 28,6 одсто у поредјењу са истим периодом прошле године.
Дефицит за период јануар–јул износио је 4.929,9 милиона долара, што чини повећање од 35,3 одсто у односу на исти период 2006. Изражено у еврима, дефицит је износио 3.693,4 милиона, што чини повећање од 25,2 одсто у поређењу са истим прошлогодишњим периодом.
Покривеност увоза извозом износила је 49 одсто и виша је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 48 одсто.
Повећање увоза у поменутом периоду последица је увоза енергената, који је чинио 17,7 одсто укупног увоза, као и увоза руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену.
Такође, повећање увоза последица је раста тражње (јавне и личне потрошње).
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурисања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности.
На повећан извоз утицао је и извоз вишкова пољопривредних производа (извоз поврћа и воћа је износио 233 милиона долара, житарица и производа од њих 217 милиона долара, од чега на извоз пшенице отпада 67 милиона долара).
Такође, повећање извоза резултат је суфицита у размени готових текстилних производа, захваљујући потписаном споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који ужива наша роба, као и повољних односа размене.
Поред повољних цена на светском тржишту производа које извозимо, на повољно кретање односа размене утицала је и структура тржишта – извозимо претежно на тржишта евро зоне, а увозимо претежно са тржишта доларског подручја.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су били заступљени производи за репродукцију 67,5 одсто (3.240,4 милиона долара), роба за широку потрошњу 26,1 одсто (1.255,6 милиона долара) и опрема 6,4 одсто (306 милиона долара). У периоду јануар–јул у структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију 61,8 одсто (6.018 милион долара), роба за широку потрошњу 21 одсто (2.044,9 милиона долара) и опрема 17,2 одсто (1.669 милиона долара).
У извозу су главни спољнотрговински партнери Италија (647,5 милиона долара), Босна и Херцеговина (559,5 милиона долара) и Немачка (487,6 милиона долара).
У увозу су, у посматраном периоду, главни спољнотрговински партнери били Руска Федерација (1.420 милиона долара), Немачка (900,4 милиона долара) и Италија (802 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена је у протеклом периоду била највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са Босном и Херцеговином, Црном Гором, Македонијом и Словенијом, док се највећи дефицит јавља у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (685 милиона долара), обојени метали (406 милиона долара), одећа (243 милиона долара), поврће и воће (233 милиона долара) и производи од метала (221 милион долара). Извоз ових пет одсека чини 37,2 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1.032 милиона долара), друмска возила (773 милиона долара), гвожђе и челик (517 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (495 милиона долара) и природни и индустријски гас (453 милиона долара), а њихов увоз чини 33,6 одсто укупног увоза.
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић