Јеремић је након сусрета са европским комесаром за проширење Олијем Реном изразио наду да ће у октобру бити парафиран Споразум о стабилизацији и придруживању.
Министар је, говорећи о будућем статусу Косова и Метохије, указао на то да је сагласан са мишљењем Олија Рена да је потребно подржати рад међународне преговарачке тројке Контакт групе и процес који она води, како би се пронашло компромисно решење које ће довести до тога да читавом западном Балкану буде ближа европска будућност.
Он је нагласио да је потребно уздржати се од претњи унилатералним потезима и додао да се, без обзира на то колико је тешко доћи до компромиса, само њиме може постићи стабилност за Балкан, као и европска будућност за читав регион.
Рен је изјавио да је задовољан тиме што преговори о Споразуму о стабилизацији и придруживању са Србијом технички добро напредују, али је поновио да је неопходан услов за закључивање тог споразума пуна сарадња са Хашким трибуналом, што подразумева хапшење и изручење преосталих бегунаца.
Европски комесар је рекао да је поменути споразум кључан за будуће односе Србије и ЕУ јер ће донети конкретне економске и трговинске погодности и представља следећи корак за европске интеграције Србије.
Он је најавио да се 18. септембра очекује потписивање Споразума о визним олакшицама са Србијом, који ће ступити на снагу 1. јануара 2008. године.
Када је реч о статусу Космета, Рен је истакао да је данас разговарао и са изаслаником ЕУ у међународној тројци Контакт групе Волфгангом Ишингером и навео да немачки дипломата има подршку ЕУ у процесу чији је циљ постизање решења за будући статус јужне покрајине.
Он је додао да Ишингер озбиљно ради у том процесу и да ЕУ очекује конструктивне потезе Београда и Приштине, као и да 10. децембра очекују резултат.
Јеремић је данас у Савету организације НАТО у Бриселу представио Презентациони документ о основним циљевима Србије у програму Партнерство за мир.
Министар је истакао да је један од стратешких приоритета Србије, поред пуног чланства у ЕУ, учешће у активностима програма Партнерство за мир и консолидација изгледа земље за укључење у евроатлантске институције.
Према његовим речима, Србија жели да буде активно укључена у активности Партнерства за мир и да учврсти своју евроатлантску перспективу.
Чим Србија потпише безбедносни споразум о размени поверљивих информација и отвори мисију при НАТО, грађани Србије и региона моћи ће да имају користи од Партнерства за мир, оценио је Јеремић.
Он је Презентациони документ описао као писану изјаву темељне преданости Србије испуњењу кључног напора, усмереног ка стварању целовите, слободне и мирне Европе.
У документу се јасно истиче да Србија верује у стратегију интензивне регионалне сарадње и евроатлантски ангажман, истакао је Јеремић и додао да се у документу детаљно излажу поља сарадње које Србија сматра приоритетним у оквиру програма Партнерства за мир.
Говорећи о жељи Србије да буде укључена у обезбеђивање бољег и сигурнијег света, он је навео да је наша земља спремна да учествује у мировним мисијама које се изводе под заставом Уједињених нација.
Према његовим речима, Србија тиме жели да помогне постконфликтним друштвима да се поново изграде и обнове, као што се већ чини у разним крајевима света, укључујући јужну српску покрајину Космет.
Јеремић је, у том контексту, истакао да је питање будућег статуса Космета најважније и најистакнутије безбедносно питање у Европи, подсећајући на становиште Србије да решење тог питања мора бити компромисно.
Он је изразио опрезан оптимизам да ће нови преговори, које води посредничка тројка, донети такво решење, уз напомену да је то једини пут напред, који представља најбољу наду за учвршћење демократије и стабилности у региону.
Истовремено, министар је указао на опасности евентуалног наметања независности Космета, односно заобилажења Савета безбедности УН, зато што би тиме био створен опасан преседан, упркос свим покушајима који тврде супротно.
Тај преседан би допринео нарушавању међународног поретка јер би њиме било озакоњено насилно цепање једне демократске земље, што би нас довело у ситуацију која би готово сигурно измакла контроли, закључио је Јеремић.
Презентациони документ, који треба да усвоји свака нова чланица програма, резултат је заједничког рада Министарства спољних послова и Министарства одбране, а једногласно га је усвојила Влада Србије.
Овај документ садржи основне активности и циљеве које Србија жели да оствари учешћем у том програму и представља израз њених стремљења и интереса у сарадњи са НАТО-ом, а након његовог уручивања биће потписан безбедносни споразум о размени поверљивих информација.
Србија је позвана у чланство НАТО програма Партнерство за мир на самиту у Риги 29. новембра прошле године, а
званично је приступила заједно са Црном Гором и БиХ 14. децембра 2006. године.