Министарство информисања и телекомуникација Владе Републике Србије саопштило је да је данас одржало округли сто у Нишу у оквиру јавне расправе о Нацрту закона о јавном информисању и медијима и Нацрту закона о електронским медијима.
Министарство информисања и телекомуникација Владе Републике Србије саопштило је да је данас одржало округли сто у Нишу у оквиру јавне расправе о Нацрту закона о јавном информисању и медијима и Нацрту закона о електронским медијима.
Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић је том приликом истакао да се по први пут Савет за штампу уводи у закон, на чему је медијска заједница инсистирала годинама.
Према његовим речима, на тај начин се јасно види опредељеност да се са медијском и новинарском заједницом ради на унапређењу медијске сцене, и по први пут се законодавна власт, односно надлежни одбори Народне скупштине Србије и Скупштина Аутономне покрајине Војводине, искључују из процеса предлагања кандидата за чланове Савета Регулаторног тела за електронске медије.
Уместо те две скупштине, како је објаснио, предлаже се да се то повери независним институцијама – поверенику за родну равноправност и заштитнику грађана, док би једног члана предлагало удружење издавача електронских медија.
Јовановић је нагласио да је ово велики искорак не само у усклађивању нашег законодавства са законодавством Европске уније, већ и у даљој демократизацији нашег друштва.
Министар је исказао захвалност новинарским и медијским удружењима, као и међународним партнерима – делегацији Европске уније, Мисији ОЕБС-а у Србији, Амбасади Краљевине Норвешке и Фондацији „Конрад Аденауер“, на великом доприносу и подршци приликом израде текста нацрта закона.
Нацртом закона о јавном информисању и медијима потпуније је дефинисан јавни интерес у области јавног информисања, док Нацрт закона о електронским медијима, поред хармонизације са ревидираном Директивом о аудиовизуелно-медијским услугама из 2018. године и испуњености претприступних обавеза из Поглавља 10, ствара предуслове за постизање веће независности и професионалности РЕМ-а, а тиме и бољег регулисања тржишта електронских медија.
Нацртом закона о јавном информисању ближе је уређен рад издавача медија чији су оснивачи савети националних мањина, као и детаљно уређен поступак пројектног суфинансирања.
Предвиђено је успостављање Јединственог информационог система за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у области јавног информисања, што ће умногоме утицати на транспарентност овог процеса.
Поред постојећег Регистра медија, нацртом закона установљава се и Евиденција произвођача медијских садржаја.
Нацртом закона о електронским медијима посебна пажња је посвећена заштити малолетника прописивањем садржаја који могу тешко нашкодити развоју малолетника, временским ограничењима за неприкладне садржаје, као и њиховом учествовању у програмском садржају.
Дефинисан је ријалити програм, прописано је шта је неподесан ријалити програм за малолетнике и шта је забрањено приказати у ријалити програму. Пооштрене су и санкције за непоштовање одредби које се односе на заштиту малолетника.
У тексту Нацрта закона о електронским медијима ојачана је организациона, функционална и финансијска независност Регулаторног тела за електронске медије, унапређена његова професионалност, као и одговорност према јавности.
Успостављени су нови органи: Савет – орган одлучивања, и директор – орган заступања, као и одређени јасни критеријуми за избор чланова Савета, који су доста пооштрени у односу на тренутни закон.
Округли столови у оквиру јавне расправе о Нацрту закона о јавном информисању и медијима и Нацрту закона о електронским медијима биће организовани у форми презентација и дискусија у још два града – 27. септембра у Новом Саду и 4. октобра у Крагујевцу.
Аутор фотографија: Марина Јанчевић