Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов учествовао је данас на конференцији у оквиру пројекта „Локалним дијалогом до унапређења системске бриге о деци” у Сомбору, где је говорио на панелу „Значај сарадње организација цивилног друштва и органа власти за унапређење положаја деце у Републици Србији”.
П:
О:
Читај ми
Дијалогом на локалу до унапређења системске бриге о деци
Сомбор,
29. септембар 2023.
Жигманов је том приликом истакао да без отвореног дијалога јавних власти и организација цивилног друштва и грађана, које овај сектор окупља, не можемо да постижемо резултате у било којој области деловања или реформском процесу који је у току или нас очекује у будућности.
Према његовим речима, ресорно министарство покушава да пружи пример како треба да се укључе организације цивилног друштва у различите активности – од тога да водимо транспарентне и партиципативне процесе израде закона и стратегија и да укључујемо организације у све радне групе за њихову израду, до тога да имамо формирана различита саветодавна тела и да су представници цивилног сектора део тих тела.
Поред тога, како је додао, расписујемо јавне позиве са колегама из других министарстава како бисмо на транспарентан начин, са јасним критеријумима и процедурама, бирали представнике цивилног сектора у различите радне групе за израду прописа или у саветодавна тела.
Према његовим речима, од 2021. године до данас организовано је више од 40 јавних позива, са приближно 200 особа које су именоване за чланство у овим телима.
Жигманов се осврнуо на два аспекта јачања дијалога у оквиру Министарства.
Кроз институт друштвеног дијалога, а до сада смо их имали више од 40, са више од 3.000 учесника, постигнут је циљ да се укаже на значај дијалога и тога да за истим столом имамо представнике различитих сектора који из свог угла указују на изазове са којима се свакодневно сусрећу, рекао је министар.
Са друге стране, како је додао, циљ је унапређење сарадње јавног и цивилног сектора и стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва.
У складу с тим, усвојена је прва Стратегија за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва и у току је израда другог акционог плана који ће важити до 2026. године, нагласио је Жигманов.
Он је подсетио на то да је на јучерашњој седници Владе формиран Савет за сарадњу са цивилним друштвом и да кроз овај савет, као нови институционални механизам сарадње, желимо да успоставимо директну везу доносиоца одлука и представника организација цивилног друштва на најважније теме које се тичу несметаног деловања цивилног сектора.
Представници цивилног сектора у овом савету изабрани су, подсетио је министар, на инклузиван и транспарентан начин, при чему четири организације, од 11, долазе изван Београда, а и председавајући Савету биће из организације која има седиште у Шапцу.
Министар је поменуо и трећи, подједнако важан институционални механизам и стуб сарадње са цивилним сектором, а то су контакт тачке за сарадњу са организацијама цивилног друштва.
Како је рекао, ресорно министарство је иницирало именовање контакт тачака на сва три нивоа власти и тренутно има више од 260 именованих особа на локалном, покрајинском и централном нивоу.
Жигманов је, када је реч о о сарадњи на локалу, нагласио да у наредном периоду она мора да буде приоритет јер не можемо говорити о одговорном и транспарентном раду локалне самоуправе ако нема укључивања грађана у процес доношења одлука.
То је место где су грађани најближе доносиоцима одлука и где могу директно да утичу на одлуке које се тичу средине где живе, а са друге стране постоји и законска обавеза да им то омогућимо, указао је министар.
Он је похвалио Град Сомбор као једну од јединица локалних самоуправа која је деценију уназад увек у самом врху када говоримо о транспарентности у раду и партиципативности и пример је добре праксе сарадње двају сектора – јавног и цивилног.
Министар је, говорећи о пројекту Сомборског едукативног центра рекао да он указује на то колико је дијалог важан када желимо да радимо на унапређењу јавних политика, нарочито у области унапређења положаја деце.
Успостављање системске бриге о деци на локалном нивоу и боља подршка развоју деце немогућа је ако не постоји сарадња и укључивање свих релевантних актера у локалној заједници, оценио је он.
Жигманов је истакао и да ће фокус у наредном периоду бити да се довољно ојачају друге локалне самоуправе и код њих освести потреба, али и значај укључивања организација цивилног друштва у све процесе, будући да ће на тај начин одлуке које се доносе бити ближе грађанима, обликоване више у складу са потребама саме заједнице и водиће ка бољем разумевању и већем међусобном поверењу.
Пројекат „Локалним дијалогом до унапређења системске бриге о деци” реализује Сомборски едукативни центар у партнерству са Центром за педагошке иницијативе, а подржала га је Београдска отворена школа у партнерству са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, док је пројекат финансирала Европска унија.
-
Београд, 5. септембар 2024.Припадници Сектора за ванредне ситуације ангажовани на гашењу 167...
-
Београд, 5. септембар 2024.Србија лидер у заштити мањинских права
-
Београд, 5. септембар 2024.Извршна власт нема утицаја на избор носилаца правосудних...
-
Београд, 5. септембар 2024.Ухапшене стране држављанке због више тешких крађа у Београду
-
Београд, 5. септембар 2024.Сарадња са Фондацијом „Тијана Јурић“ у заштити безбедности...
-
Београд, 5. септембар 2024.Разматрани механизми за превазилажење изазова са којима се...
-
Београд, 5. септембар 2024.Усвојена измена Државног програма обележавања годишњица...
-
Београд, 5. септембар 2024.Србија за јачање сарадње са Казахстаном у свим областима
-
Београд, 4. септембар 2024.Редовна замена контингента ВС у мировној операцији на Синају
-
Београд, 4. септембар 2024.Ристић разговарао са амбасадорима више земаља и шефом Мисије...