П:
О:
Читај ми
Постигнути значајни резултати у обнови путне инфраструктуре
Београд,
12. септембар 2007.
Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије Велимир Илић оценио је данас да су обнова путне инфраструктуре, рад на Коридору 10, као и уговорена концесија за аутопут Хоргош–Пожега, само неки од резултата рада у претходних 100 дана Министарства којим руководи.
ВИДЕО: 
Илић је на конференцији за новинаре одржаној у Влади Србије истакао да је захваљујући новом мандату настављен посао започет у претходној влади, која је до сада реализовала изградњу 1.000 објеката и неколико хиљада станова из разних програма и асфалтирала приближно 3.000 километара путева.
Као негативну ставку у раду, министар је издвојио застој радова на обилазници око Београда, и додао да ће се заложити за то да се средства која су из Националног инвестиционог плана пребачена са обилазнице на неке пројекте на Косову и Метохији врате за првобитну намену. Он је објаснио да је то неопходно како би се растеретио мост "Газела", чија је реконструкција планирана за пролеће наредне године, и најавио да ће за 60 дана бити расписан тендер за путни правац Ниш–Димитровград, као и да је завршен пројекат изградње пута од Пожеге до црногорске границе.
Према његовим речима, у оптицају су две варијанте – пролазак тог пута преко Златибора или Сјенице, а коначну одлуку о томе донеће комисија која тренутно разматра пројекте. Министар је најавио да ће за 15 дана бити пуштен у саобраћај аутопут до Нишке бање за који се само чека употребна дозвола, као и да ће за пет дана бити завршен пут Лозница–Шабац.
Подсећајући на то да је реконструкција друге траке аутопута Нови Сад–Београд у току и да се очекује брз завршетак радова, Илић је истакао да је велика пажња поклоњена и обнови путева у брдско-планинским подручјима, и као пример навео путне правце Златибор–Кокин Брод, према Копаонику, као и изградњу инфраструктуре на Старој планини.
Истовремено, он је рекао да је обновљено доста локалних путева и у Рашкој области, али и у источној Србији, где је инфраструктура била годинама запуштена.
Од пројеката који су започети министар је издвојио повезивање аеродрома "Поникве" са Ужицем, а најавио је и обнову регионалних путева око Фрушке горе.
Илић је као проблем путева идентификовао клизишта, и указао на то да су за њихову санацију добијени кредити који месецима чекају ратификацију у Скупштини Србије. Он је саопштио и да је завршен тендер и обезбеђен кредит за водоснабдевање северног Косова, као и да се чека да парламент да гаранције за њега, и заложио се за то да неки пројекти који се тичу водоснабдевања, као што је пројекат водоснабдевања Баната, буду пребачени у надлежност тог министарства.
Такође, Илић је на конференцији напоменуо и да београдски аеродром неће бити приватизован, али да се припрема приватизација "Јат ервејза" и "Јат технике".
Завршавају се и радови на реконструкцији аеродрома "Никола Тесла", навео је Илић и додао да је све спремно за почетак изградње карго центра, где би радови брзо требало да почну.
Министар је прецизирао да Србију дневно прелети 1.909 авиона различитих компанија, што је изузетно велики прелет, већи него икада до сада, па је неопходно повећати квалитет услуга.
Говорећи о железници, Илић је изјавио да "Железнице Србије", као систем, неће бити приватизоване, али да је могућа приватизација и закуп неких делова пруга, ако за то буду заинтересоване локалне власти или појединци.
Према његовим речима, једна од солуција, која је дата и новим Законом о железници, јесте и могућност да приватна домаћа или страна лица могу узимати под закуп делове инфраструктуре железнице.
Ко испуни прописе и правила, може закупити део пруге, имати свој ред вожње и приватно обављати свој превоз користећи инфраструктуру железнице, објаснио је Илић и подсетио на то да је из "Железница Србије" издвојена инфраструктура, да је формирана посебна Дирекција за управљање железницом, као и да нигде у свету железнице нису у потпуности препуштене саме себи већ их субвенционише држава.
На питање када ће Србија коначно добити брзе пруге, Илић је одговорио да се на одређеним деоницама већ добија задовољавајућа брзина од 120 километара на час, а на неким деловима и 160 километара.
Осврћући се на рад "Железнице Србије", министар је истакао да се иде у правцу консолидације о чему сведочи и чињеница да је број запослених смањен за два одсто у односу на исти прошлогодишњи период.
Ситуација је поправљена и када је реч о кашњењу возова, тако да за 10 одсто мање касне путнички, а за 12 одсто теретни возови, навео је министар.
Илић је указао на то да је ове године реновирано шест железничких станица, а задатак Министарства је и да у наредном периоду настави са тим послом, као и да се посвети електрификацији делова пруга, што је један до главних узрока кашњења возова.
Он је подсетио на то да су од Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој добијене две кредитне линије у износу од 140 милиона евра, намењене обнови железничке инфраструктуре и возног парка.
Један од великих проблема Министарства представља и легализација грађевинских објеката, саопштио је Илић и указао на то да његово решавање у великој мери зависи од локалних власти.
Министар је навео да је легализација неефикасна јер се надокнада креће у распону од пет до 250 евра по квадрату, и објаснио да тај распон у накнади легализације прави проблем јер грађани чекају да надокнаде буду ниже.
Неопходно је, додао је он, да се направи модел по коме ће се знати колико тачно кошта легализација у Београду, а колико у осталим деловима Србије.
Илић је навео да је Министарство за инфраструктуру упутило апел инспекцијским службама да на терену већ на почетку градње спрече бесправно зидање објеката, али и навео да се не може ићи у масовно рушење, при чему Министарство инсистира на томе да се потпуно забрани градња на подручју националних паркова и природних резервата.
Као негативну ставку у раду, министар је издвојио застој радова на обилазници око Београда, и додао да ће се заложити за то да се средства која су из Националног инвестиционог плана пребачена са обилазнице на неке пројекте на Косову и Метохији врате за првобитну намену. Он је објаснио да је то неопходно како би се растеретио мост "Газела", чија је реконструкција планирана за пролеће наредне године, и најавио да ће за 60 дана бити расписан тендер за путни правац Ниш–Димитровград, као и да је завршен пројекат изградње пута од Пожеге до црногорске границе.
Према његовим речима, у оптицају су две варијанте – пролазак тог пута преко Златибора или Сјенице, а коначну одлуку о томе донеће комисија која тренутно разматра пројекте. Министар је најавио да ће за 15 дана бити пуштен у саобраћај аутопут до Нишке бање за који се само чека употребна дозвола, као и да ће за пет дана бити завршен пут Лозница–Шабац.
Подсећајући на то да је реконструкција друге траке аутопута Нови Сад–Београд у току и да се очекује брз завршетак радова, Илић је истакао да је велика пажња поклоњена и обнови путева у брдско-планинским подручјима, и као пример навео путне правце Златибор–Кокин Брод, према Копаонику, као и изградњу инфраструктуре на Старој планини.
Истовремено, он је рекао да је обновљено доста локалних путева и у Рашкој области, али и у источној Србији, где је инфраструктура била годинама запуштена.
Од пројеката који су започети министар је издвојио повезивање аеродрома "Поникве" са Ужицем, а најавио је и обнову регионалних путева око Фрушке горе.
Илић је као проблем путева идентификовао клизишта, и указао на то да су за њихову санацију добијени кредити који месецима чекају ратификацију у Скупштини Србије. Он је саопштио и да је завршен тендер и обезбеђен кредит за водоснабдевање северног Косова, као и да се чека да парламент да гаранције за њега, и заложио се за то да неки пројекти који се тичу водоснабдевања, као што је пројекат водоснабдевања Баната, буду пребачени у надлежност тог министарства.
Такође, Илић је на конференцији напоменуо и да београдски аеродром неће бити приватизован, али да се припрема приватизација "Јат ервејза" и "Јат технике".
Завршавају се и радови на реконструкцији аеродрома "Никола Тесла", навео је Илић и додао да је све спремно за почетак изградње карго центра, где би радови брзо требало да почну.
Министар је прецизирао да Србију дневно прелети 1.909 авиона различитих компанија, што је изузетно велики прелет, већи него икада до сада, па је неопходно повећати квалитет услуга.
Говорећи о железници, Илић је изјавио да "Железнице Србије", као систем, неће бити приватизоване, али да је могућа приватизација и закуп неких делова пруга, ако за то буду заинтересоване локалне власти или појединци.
Према његовим речима, једна од солуција, која је дата и новим Законом о железници, јесте и могућност да приватна домаћа или страна лица могу узимати под закуп делове инфраструктуре железнице.
Ко испуни прописе и правила, може закупити део пруге, имати свој ред вожње и приватно обављати свој превоз користећи инфраструктуру железнице, објаснио је Илић и подсетио на то да је из "Железница Србије" издвојена инфраструктура, да је формирана посебна Дирекција за управљање железницом, као и да нигде у свету железнице нису у потпуности препуштене саме себи већ их субвенционише држава.
На питање када ће Србија коначно добити брзе пруге, Илић је одговорио да се на одређеним деоницама већ добија задовољавајућа брзина од 120 километара на час, а на неким деловима и 160 километара.
Осврћући се на рад "Железнице Србије", министар је истакао да се иде у правцу консолидације о чему сведочи и чињеница да је број запослених смањен за два одсто у односу на исти прошлогодишњи период.
Ситуација је поправљена и када је реч о кашњењу возова, тако да за 10 одсто мање касне путнички, а за 12 одсто теретни возови, навео је министар.
Илић је указао на то да је ове године реновирано шест железничких станица, а задатак Министарства је и да у наредном периоду настави са тим послом, као и да се посвети електрификацији делова пруга, што је један до главних узрока кашњења возова.
Он је подсетио на то да су од Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој добијене две кредитне линије у износу од 140 милиона евра, намењене обнови железничке инфраструктуре и возног парка.
Један од великих проблема Министарства представља и легализација грађевинских објеката, саопштио је Илић и указао на то да његово решавање у великој мери зависи од локалних власти.
Министар је навео да је легализација неефикасна јер се надокнада креће у распону од пет до 250 евра по квадрату, и објаснио да тај распон у накнади легализације прави проблем јер грађани чекају да надокнаде буду ниже.
Неопходно је, додао је он, да се направи модел по коме ће се знати колико тачно кошта легализација у Београду, а колико у осталим деловима Србије.
Илић је навео да је Министарство за инфраструктуру упутило апел инспекцијским службама да на терену већ на почетку градње спрече бесправно зидање објеката, али и навео да се не може ићи у масовно рушење, при чему Министарство инсистира на томе да се потпуно забрани градња на подручју националних паркова и природних резервата.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања