У саопштењу се наводи да су ови подаци добијени анкетом о потрошњи домаћинстава, која се од 2003. године спроводи по међународним стандардима и препорукама ЕУРОСТАТ, ИЛО и УН, чиме се обезбеђује међународна упоредивост података.
Овом анкетом прикупљају се подаци о приходима, расходима и потрошњи домаћинстава, односно подаци о основним елементима личне потрошње.
Такође, прикупљају се подаци о неким важнијим показатељима животног стандарда (услови становања, снабдевеност трајним потрошним добрима и друго), као и основни подаци о демографским, економским и социолошким карактеристикама домаћинстава.
Јединица анкетирања је свако самачко или вишечлано домаћинство изабрано према плану узорка. Домаћинством се сматра заједница особа чији чланови заједно станују, заједно се хране и троше остварене приходе, самац који самостално живи, самостално се храни и троши остварене приходе.
У анкети се примењују метод вођења дневника (домаћинство води дневник потрошње за петнаест, односно шеснаест дана) – за производе и услуге личне потрошње, и метод интервјуа (испитивања) на основу упитника, где је референтни период за трајна добра дванаест месеци, за полутрајна добра три месеца, за приходе, пољопривреду, лов и риболов три месеца.
У анкети се примењује двоетапни стратификовани узорак, с пописним круговима као примарним и домаћинствима као секундарним јединицама избора. Основни географски стратуми су територија централне Србије и Војводина. Сваких петнаест дана анкетира се по 200 домаћинстава, то јест 4.800 домаћинстава за годину дана.
Према препорукама ЕУРОСТАТ-а, у анкети се не примењује билансни приступ (билансирање прихода и расхода), већ концепт "потрошних издатака" (издаци за личну потрошњу), који су класификовани према Класификацији личне потрошње по намени (ЦОИЦОП-ХБС).
Евидентира се вредност добара и услуга за личну потрошњу, без обзира на то да ли су купљени готовином или на кредит.
Вредност производа и услуга из сопствене производње (натурална потрошња) евидентира се по куповним ценама.
Објављени подаци односе се на расположива средства и личну потрошњу у другом кварталу 2007. године и представљају месечне просеке по домаћинству, изражене у динарима.
Подаци се објављују за Републику Србију, централну Србију, централну Србију (без Београда), Београд и Војводину, за сва домаћинства.
Од укупног броја домаћинстава предвиђених за анкетирање у другом кварталу (1.200 за Србију) анкетирано је 1.168 домаћинства, то јест 97 одсто.
Истовремено, од укупно расположивих средстава 93,7 одсто чине приходи у новцу, а 6,3 одсто су приходи у натури.
Највећи удео у новчаним приходима имају приходи из редовног радног односа – 46,5 одсто и пензије – 27,8 одсто.
Издаци за личну потрошњу домаћинстава у Србији износе 31.971 динар, од чега је највећи удео издатака за храну и безалкохолна пића – 39,3 одсто.
У структури расположивих средстава, у новцу, највећи део чине приходи из редовног радног односа, и то у Србији 46,5 одсто, у централној Србији (без Београда) 43,9 одсто, у Војводини 43 одсто и у Београду 53,9 одсто.
Пензије (старосне, породичне, инвалидске и остале) у Србији чине структуру расположивих средстава 27,8 одсто, у централној Србији (без Београда) 28,9 одсто, у Војводини 26,1 одсто и у Београду 27,8 одсто.
Потрошачки и инвестициони кредити на нивоу Србије чине 3,1 одсто, док остала примања (штедња, накнаде од осигурања и сл.) чине 5,3 одсто расположивих средстава.
Приходи у натури у Србији износе 6,3 одсто укупно расположивих средстава, у централној Србији (без Београда) они износе 8,9 одсто, у Војводини 6,7 одсто, и у Београду 1,8 одсто.
Просечни месечни издаци за личну потрошњу по домаћинству у Србији износе 31.971 динар. У централној Србији (без Београда) просечни издаци за личну потрошњу износе 29.448 динара, у Војводини 31.137 динара, а у Београду 38.513 динара
У структури потрошње највише се издваја за храну и безалкохолна пића, и то у централној Србији (без Београда) 41,5 одсто, у Војводини 36,5 одсто, а у Београду 38,5 одсто.
За становање, воду, струју, гас и друга горива највише се издваја у Војводини – 16,3 одсто, у централној Србији (без Београда) 13,3 одсто, а у Београду 13,7 одсто.
На здравствене услуге у централној Србији (без Београда) издваја се месечно 1.128 динара, а у Београду 2.209 динара.
На комуникације у централној Србији (без Београда) издваја се 1.037 динара, у Војводини 945 динара, а у Београду 1.406 динара.
За остале издатке у Србији се издваја на транспорт 11,5 одсто месечних примања, за одећу и обућу 5,5 одсто, намештај, опремање домаћинства и одржавање 5 одсто и рекреацију и културу 4,7 одсто, прецизира се у саопштењу.