П:
О:
Читај ми
За тону пшенице хиљаду динара премије
Београд,
5. јул 2004.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије Ивана Дулић-Марковић у интервјуу за најновије издање новосадског листа "Дневник" говори о исплати премије за предату пшеницу, немогућности прописивања гарантоване цене жита, овогодишњој жетви, куповини "на зелено", значају уласка у ЕУ. Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог разговора.
Исплата премија земљорадницима за сву предату пшеницу:
- Влада Републике Србије на предлог министарстава пољопривреде и трговине донеће у четвртак одлуку да се за сву предату пшеницу земљорадницима исплати премија од по 1.000 динара по тони или динар по килограму. Произвођачи ће новац добити директно и то преко наменских рачуна у банкама, а субвенција ће бити исплаћена од новца из аграрног буџета који није потрошен за куповину жита на зелено јер су то једине паре које се могу обезбедити.
Захтев земљорадника да држава пропише гарантовану или заштитну цену жита:
- Цену може гарантовати само онај ко може да обезбеди новац да плати оно што је обећао. Да бисмо овако нешто сада урадили потребно је онолико новца колики је комплетан овогодишњи аграрни буџет. Произвођачи су посаветовани да држава треба да откупи већи део произведене пшенице чиме би земљорадници били задовољни, али на кратко време. Стижу савети да држава штампа новац. Такав откуп би производио инфлацију или губитке државном буџету чиме би се нанела непосредна штета свим корисницима буџета, па и самим пољопривредним произвођачима.
Проблеми са ниском ценом услед велике производње:
- Проблеми са ниском ценом услед велике производње нису ништа ново. Многе земље су покушавале да реше овај проблем, а све у циљу да се помогне самим пољопривредницима. Модел гарантованих цена и компензацијом за цену је напуштен још реформом Заједничке аграрне политике ЕУ 1992. године и под притиском Уругвајског договора. Чак је и Кина у последњих пет година смањила куповину пшенице од стране државе за преко 60 одсто и сада купује само колико јој је неопходно за прехрамбену сигурност. ЕУ је 1992. године прешла на систем директних плаћања по хектару. Овај систем је модификован и реформисан 1999. и последњи пут 2003. године. Он подразумева да је сваки произвођач регистрован и да постоје агенције са хиљадама запослених које имају за циљ да елиминишу сваку злоупотребу. САД у изузетним годинама, када се услед елементарних непогода или огромних варијација на тржишту догоде поремећаји, имају механизме компензације произвођачима кроз премирање производње. Већина других земаља је препуштена тржишту.
Овогодишња жетва:
- Очекивали смо, и надали се, бољој жетви и добили смо је. Толико добру да се очекује рекордна производња од око 2,3 милиона тона, а то опет значи да ћемо имати око милион тона више него претходне године или другачије речено просечно ће произвођачи са својих њива жњети за око 60 одсто више пшенице него претходне године.
Добар род пшенице се очекује у нашем окружењу и на светском нивоу. Очекивања су да ће се у Европи произвести 26,8 одсто више него претходне године. Готово све земље око нас имаће значајне вишкове који се мере милионима и десетинама милиона тона. У исто време ФАО предвиђа да ће се трговина пшеницом значајно смањити у овој години у односу на претходну. Све земље ће желети да за своју пшеницу пронађу што је пре могуће купца и остваре значајан девизни прилив и да преко извезених количина очувају цену у својој земљи.
О томе зашто је пропала куповина "на зелено":
- Министарство пољопривреде предложило је куповину пшенице "на зелено", али је купљено само 96.000 од предвиђених 200.000 хиљада тона јер произвођачима није одговарала понуђена цена од 9 динара и авансно плаћање. Уз то сва пшеница купљена "на зелено" плаћана је на време. Такође, иницирали смо либерализацију извоза пшенице у циљу што скоријег и што повољнијег наступа на међународном тржишту. Наш предлог је био и да се одустане од куповине предвиђених 100.000 тона пшенице за робне резерве јер постоји сасвим довољно хлебног жита за прехрамбену сигурност, као и да се не би правила дискриминација. Наш предлог је, такође, и да се сваком регистрованом произвођачу исплати 1.000 динара по тони директно на рачун за целокупну предату количину пшенице. На крају подржали смо све захтеве привредних комора, удружења произвођача и жито заједница да исплате земљорадницима цену од 8 динара по килограму коју су им сами предложили.
Значај уласка у ЕУ за пољопривредне произвођаче:
- Уласком наше земље у ЕУ и наши пољопривредни произвођачи имаће могућност добијања директних плаћања субвенција по хектару. Ако то сви желимо, морамо урадити све што је неопходно да бисмо што пре ушли у ЕУ. То наравно искључује затварање граница, гарантовање цена. На жалост, док су друге земље напорно радиле на испуњавању свих услова за улазак у ЕУ, ми смо радили све да се што више удаљимо од целог света. Тако да сва позивања на то колико добијају фармери у Европској унији су бесмислена. Министарство пољопривреде почело је да ради на испуњавању услова за интеграцију наше земље у ЕУ. Регистрација пољопривредних произвођача, која је у току, неопходан је предуслов за успостављање система директних плаћања.
- Влада Републике Србије на предлог министарстава пољопривреде и трговине донеће у четвртак одлуку да се за сву предату пшеницу земљорадницима исплати премија од по 1.000 динара по тони или динар по килограму. Произвођачи ће новац добити директно и то преко наменских рачуна у банкама, а субвенција ће бити исплаћена од новца из аграрног буџета који није потрошен за куповину жита на зелено јер су то једине паре које се могу обезбедити.
Захтев земљорадника да држава пропише гарантовану или заштитну цену жита:
- Цену може гарантовати само онај ко може да обезбеди новац да плати оно што је обећао. Да бисмо овако нешто сада урадили потребно је онолико новца колики је комплетан овогодишњи аграрни буџет. Произвођачи су посаветовани да држава треба да откупи већи део произведене пшенице чиме би земљорадници били задовољни, али на кратко време. Стижу савети да држава штампа новац. Такав откуп би производио инфлацију или губитке државном буџету чиме би се нанела непосредна штета свим корисницима буџета, па и самим пољопривредним произвођачима.
Проблеми са ниском ценом услед велике производње:
- Проблеми са ниском ценом услед велике производње нису ништа ново. Многе земље су покушавале да реше овај проблем, а све у циљу да се помогне самим пољопривредницима. Модел гарантованих цена и компензацијом за цену је напуштен још реформом Заједничке аграрне политике ЕУ 1992. године и под притиском Уругвајског договора. Чак је и Кина у последњих пет година смањила куповину пшенице од стране државе за преко 60 одсто и сада купује само колико јој је неопходно за прехрамбену сигурност. ЕУ је 1992. године прешла на систем директних плаћања по хектару. Овај систем је модификован и реформисан 1999. и последњи пут 2003. године. Он подразумева да је сваки произвођач регистрован и да постоје агенције са хиљадама запослених које имају за циљ да елиминишу сваку злоупотребу. САД у изузетним годинама, када се услед елементарних непогода или огромних варијација на тржишту догоде поремећаји, имају механизме компензације произвођачима кроз премирање производње. Већина других земаља је препуштена тржишту.
Овогодишња жетва:
- Очекивали смо, и надали се, бољој жетви и добили смо је. Толико добру да се очекује рекордна производња од око 2,3 милиона тона, а то опет значи да ћемо имати око милион тона више него претходне године или другачије речено просечно ће произвођачи са својих њива жњети за око 60 одсто више пшенице него претходне године.
Добар род пшенице се очекује у нашем окружењу и на светском нивоу. Очекивања су да ће се у Европи произвести 26,8 одсто више него претходне године. Готово све земље око нас имаће значајне вишкове који се мере милионима и десетинама милиона тона. У исто време ФАО предвиђа да ће се трговина пшеницом значајно смањити у овој години у односу на претходну. Све земље ће желети да за своју пшеницу пронађу што је пре могуће купца и остваре значајан девизни прилив и да преко извезених количина очувају цену у својој земљи.
О томе зашто је пропала куповина "на зелено":
- Министарство пољопривреде предложило је куповину пшенице "на зелено", али је купљено само 96.000 од предвиђених 200.000 хиљада тона јер произвођачима није одговарала понуђена цена од 9 динара и авансно плаћање. Уз то сва пшеница купљена "на зелено" плаћана је на време. Такође, иницирали смо либерализацију извоза пшенице у циљу што скоријег и што повољнијег наступа на међународном тржишту. Наш предлог је био и да се одустане од куповине предвиђених 100.000 тона пшенице за робне резерве јер постоји сасвим довољно хлебног жита за прехрамбену сигурност, као и да се не би правила дискриминација. Наш предлог је, такође, и да се сваком регистрованом произвођачу исплати 1.000 динара по тони директно на рачун за целокупну предату количину пшенице. На крају подржали смо све захтеве привредних комора, удружења произвођача и жито заједница да исплате земљорадницима цену од 8 динара по килограму коју су им сами предложили.
Значај уласка у ЕУ за пољопривредне произвођаче:
- Уласком наше земље у ЕУ и наши пољопривредни произвођачи имаће могућност добијања директних плаћања субвенција по хектару. Ако то сви желимо, морамо урадити све што је неопходно да бисмо што пре ушли у ЕУ. То наравно искључује затварање граница, гарантовање цена. На жалост, док су друге земље напорно радиле на испуњавању свих услова за улазак у ЕУ, ми смо радили све да се што више удаљимо од целог света. Тако да сва позивања на то колико добијају фармери у Европској унији су бесмислена. Министарство пољопривреде почело је да ради на испуњавању услова за интеграцију наше земље у ЕУ. Регистрација пољопривредних произвођача, која је у току, неопходан је предуслов за успостављање система директних плаћања.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања