Станивуковић је у Привредној комори Србије објаснио да је Управа царина почела са имплементацијом пројекта са циљем да даље модернизује и аутоматизује царинске процедуре и усклади их са европским стандардима.
Аутоматизовани увоз и извоз подразумева да се царински поступци спроводе у беспапирном окружењу за царину и привреду, што представља и један од битних елемената за модернизацију наше државне управе и наставак напора да испунимо један од приоритета, а то је дигитализација, подсетио је државни секретар.
Према његовим речима, унапређењем капацитета Управе царина и аутоматизацијом овог система биће обезбеђена и усклађеност са европским царинским законодавством, што је важан предуслов за затварање Поглавља 29 – Царинска унија и повезивање са државама ЕУ.
Станивуковић је напоменуо да је у оквиру преговора о приступању, Европска комисија у Извештају за 2023. годину позитивно оценила да Србија има добар ниво припремљености у области царинске уније и да је национално законодавство усклађено са правним тековинама ЕУ.
Министарство финансија је, како је истакао, заједно са Управом царина у свом саставу, значајан партнер Европске уније.
Сектор за уговарање и финансирање пројеката из средстава ЕУ функционише као уговорно тело, а заједно са Сектором за међународну сарадњу и европске интеграције смо потписали и успешно спровели 13 уговора за Управу царина, финансираних из европских фондова, укупне вредности 8,5 милиона евра, нагласио је државни секретар.
То показује наш добар капацитет и искуство у управљању пројектима, оценио је он и навео да су пројекти успешно завршени између 2017. и 2021. године, а део средстава је био опредељен за процес припреме увођења аутоматизованих поступака увоза и извоза.
Према његовим речима, намера је да се унапреди раст трговине кроз повећан увоз и извоз, осигура бржи проток робе, смање трошкови пословања и повећа конкурентност привреде.
Такође, како је додао, аутоматизација ових процеса у великој мери доприноси и заштити интереса грађана кроз бољу контролу и побољшање сигурности и безбедности.
Настављамо да радимо на унапређењу привредног амбијента и борби против сиве економије како би пословање у нашој земљи било још лакше и једноставније. Зато смо донели и низ системских закона и мера које треба да допринесу унапређењу услова пословања, указао је Станивуковић.
Он је истовремено подсетио на најзначајније реформе које су спроведене, као што су системи е-фискализације и е-фактура.
Кроз нови систем е-фискализације, привреди смо значајно олакшали и унапредили рад и допринели борби против сиве економије и нелојалне конкуренције. Такође, веома смо поносни на то што је наша земља међу пионирима у Европи у увођењу система е-фактура и што је урадила то пре многих држава чланица ЕУ, нагласио је државни секретар.
У наредном периоду, како је најавио, очекују нас даље промене које ће олакшати рад привреди, попут увођења система електронских отпремница и е-акциза, који ће бити повезани и имаће могућност аутоматске размене података.
Станивуковић је напоменуо да је у плану и интеграција система е-фактура са системима Управе царина и за е-фискализацију, као и израда модула за прелиминарну ПДВ пријаву, који ће након примене омогућавати привредним субјектима да на лакши, бржи и тачнији начин попуњавају пријаву у складу са прописима који уређују ПДВ.
Он се осврнуо и на јавне финансије Србије, истаквши да су оне у потпуности стабилне.
Упркос светској кризи, наши макроекономски показатељи су добри и грађани не треба да брину. Према флеш процени раста БДП-а за трећи квартал, раст је износио 3,5 одсто БДП, пројектована стопа раста за ову годину остаје 2,5 одсто БДП и 3,5 одсто следеће године, јавни дуг је у потпуности под контролом, а незапосленост у другом кварталу 9,6 одсто, прецизирао је он.
Државни секретар је рекао и да буџет за 2024. годину као главне приоритете поставља побољшање животног стандарда грађана, јачање привреде и наставак започетог великог инвестиционог таласа, а да је добре резултате потврдио и ММФ, који је завршио своју мисију прошле недеље.
Наш крајњи циљ јесте да привреда добије брже, ефикасније, јефтиније процедуре у спољнотрговинском промету, а да грађани имају ефикаснију администрацију и више новца у буџету, који онда користимо за изградњу школа, болница, вртића, нових путева и пруга, објаснио је Станивуковић.
Представљању пројекта „Царина на клик” присуствовали су и представници Управе царине и ПКС, као и члан Делегације ЕУ у Србији Мартин Клауке, којем је Станивуковић исказао захвалност на несебичној помоћи ЕУ у модернизацији ИТ система Управе царина, али и за друге пројекте у којима нам ЕУ пружа подршку.
Успешна реализација овог пројекта значајно ће допринети томе да привредници и грађани брже и ефикасније обављају административне послове.