Мишчевић је данас на округлом столу "Ка белој шенгенској листи" навела да постоји велики степен неинформисаности и неразумевања међу нашим грађанима о томе шта доносе споразуми о реадмисији и визним олакшицама.
Она је објаснила да неће бити наглог повратка наших азиланата и илегалних емиграната у земљу, већ да ће се у матицу годишње враћати највише 4.500 грађана Србије, уз напомену да је веома важно обезбедити услове за реинтеграцију повратника јер би се тиме спречила "секундарна миграција", односно њихов повратак у државе чланице ЕУ.
Када је реч о визним олакшицама, споразум предвиђа да ће они који први пут аплицирају за визу земаља шенгенског система моћи да их добију на дужи период и са више улазака, истакла је Мишчевић и навела да ће бити потребна само три документа– потврда грађана да припадају одређеној категорији, позивно писмо и апликација за "шенген".
Постоје и одређене категорије за које ће визе бити бесплатне, а то су, између осталих, студенти, ученици, академска и научна заједница, новинари, спортисти, особе које путују ради лечења, док ће пословни људи и они који путују у приватну посету породици плаћати половину досадашње цене виза, прецизирала је директор Канцеларије за придруживање Европској унији.
Она је нагласила да у наредном периоду Европска комисија има обавезу да припреми информативни материјал у којем би се нашла детаљна објашњења о визним олакшицама јер постоји опасност да Србија има проблема у спровођењу споразума уколико Комисија ускоро не покрене информативну кампању.
На округлом столу у организацији невладине организације "Група 484", уз подршку Фонда за отворено друштво, саветник потпредседника Владе Србије за правна питања европских интеграција Владимир Тодорић оценио је да је потписивање споразума о визним олакшицама и реадмисији велики изазов за Србију.
Не постоји прецизан списак услова које наша земља мора испунити да би постала део "шенгенског система", објаснио је Тодорић и нагласио да се мора убрзати законодавна процедура Скупштине Србије, која подразумева усвајање закона о азилу, кретању странаца, закона о заштити личних података и других правних аката.