Поповић је истакла да је Република Србија још 2014. године усвојила Закон о заштити узбуњивача, који пружа свеобухватну и ефикасну заштиту узбуњивачима и лицима која су повезана са узбуњивачима.
Она је навела да у нашој земљи законско уређивање заштите узбуњивања представља реализацију одређених мера и активности предвиђених Конвенцијом УН за борбу против корупције, Грађанскоправном конвенцијом против корупције Савета Европе и препорукама Групе држава за борбу против корупције Савета Европе (GRECO).
Министарка је нагласила да су прописи који се односе на заштиту узбуњивача све значајнији у свету јер обезбеђују адекватну заштиту запосленима, који откривају одређене информације везане за незаконито понашање, од одмазде послодавца.
Према њеним речима, право на узбуњивање представља људско право које штити слободу говора и важно је за јачање владавине права и развој сваког демократског друштва.
Зато узбуњивачима мора бити гарантовано право да контактирају надлежне службе у вези са својим радним ангажовањем, поступком запошљавања, коришћењем услуга органа власти, носилаца јавних овлашћења или јавних служби, пословном сарадњом и правом власништва у привредном друштву, указала је она.
Поповић је напоменула да Србија жели да готово деценијско позитивно искуство које је стекла у заштити узбуњивача пренесе и осталима како би подстакла стварање успешних система заштите узбуњивача у будућности.
Презентацији Нацрта резолуције о заштити узбуњивача присуствовали су и помоћник министарке правде Владимир Винш, као и Владимир Радомировић и Драгана Матовић из организације ,,Пиштаљка”.