Званични сајт Владе Србије преноси говор Војислава Коштунице у целини.

"Ваше екселенције, госпође и господо,

Влада Србије изражава задовољство због тога што је наишла на подршку и што се данас остварује наша иницијатива да се о будућем уређењу покрајине Косово и Метохија покрену нови преговори са новим међународним посредницима, и што је најважније – да се организују непосредни разговори Србије са представницима косовских Албанаца.

Чврсто смо уверени у то да разговори и стрпљиви преговори представљају једини пут који нас може довести до споразумног, компромисног, одрживог и трајног решења за будуће уређење покрајине. Другим речима, ми износимо конкретан предлог да се све три стране – Србија, међународна заједница и албанска страна – данас јасно обавежу на то да ће подржати и прихватити само оно решење до којег се споразумно дође у преговарачком процесу. Подједнако је важно да свака страна преузме обавезу да неће посегнути за једностраним решењима јер би то могло да значи једино примену политике силе и спровођење правног насиља.

Верујем да делите моје мишљење да бисмо, уколико постигнемо сагласност око овог важног принципа, на тај начин направили велики заједнички корак напред у постизању правичног и историјског споразума о будућем уређењу покрајине Косово и Метохија. С друге стране, све док постоји макар и прећутна могућност да се једна страна, у овом случају албанска, определи за једнострана решења, изгледи да дођемо до споразума биће практично непостојећи.

Данашњи разговор представља и јединствену прилику да се сагласимо око тога да решење будућег уређења покрајине може бити једино демократско. Сложићете се да демократско решење само по себи искључује било какве претње и било какав облик правног насиља које би подразумевало кршење Резолуције 1244 и Повеље УН. Сложићете се и да демократско решење исто тако искључује могућност да се војно присуство међународних снага на Косову и Метохији може искористити у функцији евентуалног једностраног проглашавања независности покрајине, будући да су међународне војне снаге дошле на Косово да би се заштитиле Резолуција 1244 и важеће норме међународног поретка.

Да бисмо могли заједнички да усмеримо преговарачки процес ка проналажењу демократског решења, морамо заједнички да размотримо и суштину проблема са којим се суочавамо.

Претпостављам да нико од присутних не доводи у питање чињеницу да је Србија међународно призната демократска држава, пуноправна чланица и једна од земаља оснивача УН. Позната је и неоспорна чињеница да на делу територије Србије, у покрајини Косово и Метохија, представници албанске националне мањине покушавају да изврше сецесију и да на на тај начин створе још једну албанску државу на Балкану. За све нас овде суштинско питање би морало да буде како гарантовати и уредити институционална права албанске националне мањине у сувереној и међународно признатој држави Србији.

Ако се определимо за проналажење демократског решења будућих институционалних права албанске националне мањине у покрајини, извесно је да ћемо заједничким напором до демократског решења и доћи. Морамо, наравно, поћи од начина на који је решен статус националних мањина у другим демократским државама. Србија је спремна да у најбољој вољи размотри све што као држава треба да прихвати ради постизања демократског решења статуса албанске националне мањине у покрајини.

Србија је СБ УН упознала са предлогом суштинске аутономије за покрајину Косово и Метохија. Са нашим предлогом такође су упознати Контакт група, представници косовских Албанаца и, наравно, посредничка тројка. Ово је, поштована господо, права прилика за то да нам конкретно укажете на све што у тако предложеном демократском решењу статуса албанске националне мањине у покрајини није добро. Спремни смо да чујемо шта је то што треба променити, шта би требало допунити или избацити како бисмо у правом смислу дошли до демократског решења. Чињеница је да ми никада на свој предлог нисмо добили ни једну једину конкретну примедбу или било какву сугестију.

Најкориснији приступ би био када бисмо могли да чујемо аргументоване приговоре који би указали да нека, било која, национална мањина у Европи или било где у свету има у било ком сегменту већа права него што се то предвиђа у нашем предлогу суштинске аутономије за Косово. Ми позивамо и албанску страну и тројку да нам укажу на неки пример потпунијег остваривања мањинских права и спремни смо да сада конкретно о томе расправљамо. Уверавам вас у то да ће Србија, у свом опредељењу за проналажење демократског решења, одмах заузети став према свакој сугестији и, ако је потребно, одмах допунити свој предлог о суштинској аутономији, све до непрелазне границе задирања у суверенитет и територијални интегритет Србије. Јер ниједна национална мањина, никада и нигде, нема право да ствара државу у држави, па то право не може имати ни албанска национална мањина на територији Србије.

Желим јасно и недвосмислено да саопштим да Србија не може да замисли да би међународна заједница могла да одустане од демократског решења и определи се за једностране кораке и правно насиље. Упитајмо се шта би уопште за свет у целини, поредак у којем сви живимо и, у крајњој линији, за ауторитет Светске организације и будућност света значило одустајање од међународног права и прибегавање насиљу над Србијом? Који то разлози и који виши интереси би могли да нас све заједно спрече да дођемо до демократског решења?

Чули смо да би један од разлога могао бити претња албанских терориста да ће изазвати масовно насиље ако нема независности покрајине. Уколико бисмо због тога одустали од демократског решења и свесно погазили Повељу УН, била би то понижавајућа капитулација свих држава чланица УН пред једном терористичком претњом. Отворено речено, то би било недвосмислено признање да је терор постао јачи од међународног права и међународног поретка.

Ако треба да одустанемо од права и правде и да распарчавамо суверену државу Србију зарад примене Анекса 11 Ахтисаријевог плана, како би се обезбедили геостратешки и војно безбедносни интереси одређених сила, онда би то, поштована господо, значило крах демократског поретка и легитимисање супериорности политике силе над правом и поретком на којем почива савремени свет.

Пошто до сада у преговорима заиста још ниједном нисмо на озбиљан начин заједнички разматрали предлог Србије о суштинској аутономији као конкретном демократском решењу питања косовских Албанаца у покрајини, било би изузетно важно да посредничка тројка обезбеди такву врсту разговора. Још конкретније речено, било би најбоље када бисмо могли заједнички да размотримо шта модел суштинске аутономије предвиђа за албанску националну мањину.

Све док не постоји воља албанске стране да се уопште разговара о обострано прихватљивом демократском решењу, јасно је да је до таквог решења немогуће доћи. Логична је претпоставка да би јасно упозорење међународне заједнице да нипошто неће признати једнострано проглашену независност сасвим сигурно мотивисало косовске Албанце да у разговорима идемо од једне области до друге, како бисмо видели да ли им је у предлогу суштинске аутономије неко право ускраћено и, ако јесте, како се то на најбољи начин може исправити.

Историјска је чињеница да покрајина Косово и Метохија до сада још никада није била уређена на јасним и чврстим демократским начелима. Сада је прави тренутак да заједничким напорима то урадимо и да демократски уређена покрајина постане саставни део уставног демократског система Србије. Више је него очигледно да циљ Србије није да ограничава права албанске националне мањине на Косову и Метохији, већ да је њен дугорочни и природни циљ управо успостављање институционалних гаранција за остваривање мањинских права Албанаца у виду највишег степена аутономије. Просперитет албанске националне мањине и просперитет јужне покрајине логично представљају суштински интерес Србије.

То је разлог што ми искрено тежимо да пронађемо демократско решење које гарантује функционалну суштинску аутономију, а које ће обезбедити да се албанска национална мањина слободно развија и остварује све своје виталне интересе у покрајини. Србија жели да албанска национална мањина има пуну слободу на Космету и да кроз суштинску аутономију управља својом будућношћу.

Нико данас нема право да охрабрује косовске Албанце у уверењу да је ово што им нуди Србија мало и да им обећава подршку за независност. Истину говорећи, то није само насртај на територијалну целовитост Србије и покушај њеног насилног распарчавања, и то није само бескрупулозно гажење међународног права. Права је реч да смо суочени са демонстрацијом политике силе која верује да националне мањине може да претвара у народе, да покрајине претвара у државе, а да границе међународно признатих, независних држава прекраја по мери својих интереса. Реално гледано, они који би спроводили такво међународно безакоње понајмање ће водити рачуна и понајмање ће поштовати праве интересе албанске националне мањине на Космету.

Позивам косовске Албанце да заједно радимо на проналажењу демократског решења и успостављању пуне и функционалне аутономије у којој ће имати пуну слободу да остварују сва своја права и управљају својим животима. Позивам косовске Албанце да разумеју да не може ниједна страна држава имати већи интерес од саме Србије да ради на остваривању истинских интереса свих грађана и свих заједница које живе на територији Србије. Јасно је да до демократског решења можемо доћи само заједно, и то ако подједнако уважавамо суштинске интересе државе Србије и суштинске интересе албанске националне мањине. И наравно, ако уважавамо међународно право, а пре свега Резолуцију 1244 и Повељу УН.

Сматрам да је посебно важно да нагласим да сви морају бити свесни да је опасна заблуда веровати да је могуће да се Србији наметне решење, и да ће Србија било када признати да на њеној територији постоји независна држава Косово. Да ли заиста неко може поверовати да ће било када Србија на референдуму променити свој Устав и уставну одредбу о Космету, што је једини начин да Србија призна постојање албанске државе на својој територији? Било би зато важно да свако ко одговорно приступа решавању будућег уређења покрајине води рачуна о чињеници да је свако једнострано и наметнуто решење немогуће и неодрживо.

Овоме треба додати и једно начелно питање. Да ли је уопште могуће доћи до решења будућег уређења покрајине без сагласности Србије као међународно признате државе? Ово питање има и свој радикалнији облик у којем гласи: да ли је могуће било којој сувереној земљи без њене сагласности прекројити државне границе и на њеној територији проглашавати постојање нове независне државе? Од највеће је важности да пре свега међународна заједница недвосмислено покаже да поштује неприкосновено право Србије да одлучује о својој територији, а онда ће сасвим сигурно и албанска страна морати да поштује неопходност да се само уз сагласност Србије може доћи до решења.

Скренуо бих пажњу и на то да смо више пута могли да чујемо примедбу како Србија наводно зна шта неће, али да није изложила конкретан предлог шта хоће. Ако којим случајем било ко у релевантним међународним институцијама заиста није био упознат са оним што Србија предлаже, после данашњих разговора ова примедба сасвим сигурно више неће моћи да стоји.

Зато и кажемо да Србија на својој територији у покрајини Косово и Метохија албанској националној мањини гарантује најповлашћенији статус који било која национална мањина данас има у свету. Једина граница суштинске аутономије за остваривање права косовских Албанаца постављена је тамо где би почело рушење Србије стварањем нове државе на њеној територији.

Дакле, Србија тачно зна шта хоће и зна шта неће. Она хоће просперитетну албанску националну мањину која се развија кроз функционалну суштинску аутономију, а неће оно што не може да допусти ниједна држава на свету, а то је да се на њеној територији прави нова држава. Кључно је и од свега важније да је и оно што Србија хоће и оно што Србија неће у потпуној сагласности са међународним правом, Повељом УН, историјском праксом, општим моралним вредностима и познатим и усвојеним светским стандардима.

Сматрам да би данашњи разговор морао да буде преломни тренутак пре свега за представнике међународне заједнице како би одлучно и коначно поставили преговарачки процес у чврсте оквире међународног права. Велики број националних мањина широм света, које имају или би могле имати сличне сепаратистичке претензије као албанска национална мањина, са највећом пажњом прате како се међународна заједница поставља у овим преговорима и да ли ће бити стриктно поштоване норме међународног права. Отуда сви можемо бити сигурни да се кроз решавање питања статуса албанске националне мањине на Космету утврђује пракса за решавање будућих питања која сепаратистички настројене мањине широм света могу колико сутра почети да постављају. Према томе, Косово не може ни бити ни остати изузетак.

Моја земља снажно позива на проналажење демократског решења и на пуно и безрезервно поштовање међународног права и уставног поретка Србије. Само на таквом темељу засновано решење може донети стабилност, мир и просперитет и за косовске Албанце, и за покрајину Косово и Метохију, и за Србију, и за читав Балкан.

У сваком случају, и међународна заједница и албанска страна могу у потпуности да рачунају на то да ће Србија, залажући се за демократско решење, доследно и одлучно бранити своје неотуђиво и загарантовано право на непромењивост својих међународно признатих граница и да ће бранити право на поштовање суверенитета и територијалне целовитости своје земље.

У истој мери, залажући се за демократско решење, ми ћемо бранити част нације, достојанство своје историје, вере и културе, који су нераскидиво и органски повезани са Косовом и Метохијом. Чиме би се могла оправдати одлука да симболи српске државе и нације, Пећка патријаршија и Грачаница, које је српски народ подизао пре осам векова, од 2007. године престану да буду у Србији?

Свако ко макар мало познаје Србију, српски народ и српску историју свакако мора добро знати да никада и ништа неће моћи да промени одлуку, која је народном вољом потврђена и у новом Уставу Србије, да покрајина Косово и Метохија као суштинска аутономија остаје саставни и неотуђиви део државе Србије. Будите уверени, поштована господо, да нико и никад, супротно Повељи УН и својим једностраним актима, не може порећи ове истине, погазити Устав Србије и вољу њених грађана. На свету не постоји држава која би се икада помирила са таквим понижењем, па би било апсурдно очекивати тако нешто и од моје земље", наводи се у обраћању председника Владе Србије.