Пашић је, учествујући на другој конференцији о овом пројекту, исказао захвалност Ерсте банци на досадашњој сарадњи и подсетио на то да је Министарство са том банком потписало Меморандум о сарадњи и у складу са њим започело реализацију пилот-пројекта „Школа новца за основца” у школској 2021/2022. години.
На овај начин ученике подстичемо да развијају правилне ставове према новцу, штедњи, улагању, потрошњи и предузетништву. Такође, спроводимо и обуке наставника како бисмо унапредили и њихове компетенције, рекао је он, упутивши позив школама да се прикључе пројекту.
Он је напоменуо да је јачање финансијске компетенције ученика препознато и у Стратегији развоја образовања и васпитања у Србији до 2030. године и у акционом плану за њено спровођење, и то кроз меру подршке образовно-васпитним установама у јачању њихове васпитне функције.
Конференцију је отворила директорка Сектора маркетинга и комуникација Ерсте банке Александра Kосановић Стрижак, нагласивши да та банка види своју обавезу и одговорност у томе да допринесе финансијској писмености друштва.
Изузетно нам је важно да управо млађе генерације добију адекватно образовање како би касније биле оснажене да доносе добре финансијске одлуке и боље разумеју сложени свет новца, истакла је Kосановић Стрижак.
Више од 50 школа јавило се на позив Министарства просвете да представе свој рад у оквиру пројекта „Школа новца за основца”, а од пристиглих материјала изабрано је десет најкреативнијих и најзанимљивијих начина да се основцима приближи свет финансија.
Своје примере добре праксе на конференцији су представиле следеће основне школе: „Мићо Матовић” из Kатића код Ивањице, „Соња Маринковић” из Зрењанина, „Вук Kараџић” из Ћуприје, „Душан Даниловић” из Радљева код Ваљева, „Миливоје Боровић” из Мачката код Ужица, „Kарађорђе” из Раче код Kрагујевца и „Први мај” из Трупала код Ниша.
Након тога је одржана панел-дискусија, на којој су наставници могли да размене искуства и укажу на могућности даљег унапређења наставе.