П:
О:
Читај ми
На судијске и тужилачке функције бирати најбоље и најстручније људе
Београд,
2. октобар 2007.
Министар правде у Влади Републике Србије Душан Петровић оценио је данас да је веома важно утврдити критеријуме по којима ће на судијске и тужилачке функције бити бирани најбољи и најстручнији људи.
Аутор:
Танјуг
Петровић је на округлом столу "Значај увођења јасних и мерљивих критеријума за избор, напредовање, дисциплинску одговорност и разрешење носилаца правосудних функција у Републици Србији", који је одржан у хотелу "Континентал Београд", рекао да правда до које се долази у било ком поступку може бити правда само ако се до ње дође брзо.
Министар је указао на то да је потребно изградити ваљане критеријуме како би најбољи људи били бирани и како би напредовали на судијским и тужилачким функцијама.
Он је нагласио да је Србија од Европског суда за људска права у Стразбуру добила озбиљна упозорења да се суђења не завршавају у разумном року и оценио да је, да би се поново дошло до тога, неопходно утврдити јасне, транспарентне критеријуме за избор, напредовање и разрешење носилаца правосудних функција.
Петровић је додао да се садашњи критеријуми за оцену рада носилаца правосудних функција тичу квалитета рада судија, броја потврђених одлука, укинутих, преиначених по жалбама, а са друге стране гледа се ажурност која се рачуна по одређеној формули.
Он је оценио да су судије у Србији углавном професионални и честити људи, али да је правосуђе суочено са великим проблемима који морају бити решени и да се не сме дозволити да правосуђе има велики број застарелих предмета и да води дуготрајне судске процесе.
Према његовим речима, сваки случај застарелости представља тежак ексцес у правном систему, али и доводи до великог огорчења грађана, без чијег поверења ни најбоље правосуђе не може да обави свој суштински задатак.
Министар је указао на велики значај транспарентног и објективног избора носилаца правосудних функција и на то да спора правда у великој мери губи свој карактер.
Он је најавио да ће Министарство инсистирати на изградњи критеријума по којима ће само најбољи носиоци правосудних функција напредовати, као и на стварању свих других услова за то да судски поступци буду бржи и ефикаснији.
Петровић је изразио уверење да Србија може да буде уређено друштво јер је утемељена на европским традицијама, и истакао да ће наша земља ући у ЕУ, а домаће правосуђе бити лидер правосуђа у региону и узор за све цивилизоване народе и државе.
Он је такође најавио да би Влада Србије на првој наредној седници требало да утврди Предлог закона о Уставном суду и да га упути у даљу процедуру Скупштини Србије. Очекујем да је у кратком року могуће направити договор о предлозима Скупштине за избор судија Уставног суда и о томе којих ће пет од десет кандидата које је предложио председник Србије бити именовани, рекао је Петровић.
Он је објаснио да, према новом Уставу, Уставни суд чини петнаест судија који се бирају и именују на девет година. Пет судија бира Скупштина, пет предлаже председник Републике, а пет се бира на општој седници Врховног касационог суда Србије.
Министар је указао и на то да Уставни закон није до краја јасан по питању рока у којем треба да буду усвојени закони потребни за спровођење Устава, и додао да ће бити учињено све што је могуће да се до краја године усвоје потребни законски предлози.
Председник Врховног суда Србије Вида Петровић-Шкеро истакла је да су Устав и Уставни закон ставили у први план критеријуме за избор, напредовање и разрешење носилаца правосудних функција, и додала да је то најбољи начин да се дође до квалитетног правосуђа какво нам је потребно.
Она је оценила да су правосуђу потребни транспарентни и јасно протумачени критеријуми, а један од најважнијих је стручност људи, и указала на то да би било какав волунтаризам у тумачењу критеријума довео у питање аутономност судија и судства.
Петровић-Шкеро је указала на то да поступак избора судија и тужилаца мора да обезбеди правичност и потпуну независност, као и да мора бити спроведен од независног и непристрасног тела.
Према њеним речима, све три гране власти морају да ураде свој део посла уколико желимо да остваримо право на правично суђење и постигнемо ефикасност и разумни рок за доношење пресуде.
Она је објаснила да се морају обезбедити критеријуми не само у погледу начина избора, већ и у погледу разрешења, начина конституисања судства и дисциплинске одговорности јер сви ти критеријуми једни без другог не дају квалитетно правосуђе. Вршилац дужности Републичког јавног тужиоца Слободан Радовановић истакао је да тужилачка организација увођење јасних критеријума види као добар пут реконструкције ове организације, њеног благовременог осавремењивања и устројства са најзахтевнијим светским стандардима.
Циљ демократског друштва је да има озбиљно, развијено, самостално и независно правосуђе, а основа таквог правосуђа су стручни, способни људи, личног и професионалног квалитета, рекао је Радовановић и указао на то да је то једини прави пут елиминисања свих узрока који воде ка произвољности и волунтаризму носилаца правосудних функција. Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Ханс Ола Урстад нагласио је да се пред Србијом налази изазов усвајања сета правосудних закона, као и избор судија Уставног суда.
Избор носилаца правосудних функција је од највећег значаја за успостављање ефикасног и независног правосуђа и ОЕБС ће наставити да сарађује са Министарством правде како би Србија достигла тај циљ, додао је Урстад и истакао да избори у правосуђу морају бити фер и засновани на заслузи сваког појединца. Специјални представник генералног секретара Савета Европе Дени Ибер навео је да је реформа правосуђа важан корак Србије на путу европских интеграција.
Према његовим речима, цео радни век судије, његов избор и напредовање мора да буде базирано на објективним критеријумима, а избор судија мора да буде поверен независним телима, као што су судски и тужилачки савети.
Он је истовремено пренео и став Венецијанске комисије да постављање сваког судије мора да се обави на објективан начин, а не из политичких разлога.
Министар је указао на то да је потребно изградити ваљане критеријуме како би најбољи људи били бирани и како би напредовали на судијским и тужилачким функцијама.
Он је нагласио да је Србија од Европског суда за људска права у Стразбуру добила озбиљна упозорења да се суђења не завршавају у разумном року и оценио да је, да би се поново дошло до тога, неопходно утврдити јасне, транспарентне критеријуме за избор, напредовање и разрешење носилаца правосудних функција.
Петровић је додао да се садашњи критеријуми за оцену рада носилаца правосудних функција тичу квалитета рада судија, броја потврђених одлука, укинутих, преиначених по жалбама, а са друге стране гледа се ажурност која се рачуна по одређеној формули.
Он је оценио да су судије у Србији углавном професионални и честити људи, али да је правосуђе суочено са великим проблемима који морају бити решени и да се не сме дозволити да правосуђе има велики број застарелих предмета и да води дуготрајне судске процесе.
Према његовим речима, сваки случај застарелости представља тежак ексцес у правном систему, али и доводи до великог огорчења грађана, без чијег поверења ни најбоље правосуђе не може да обави свој суштински задатак.
Министар је указао на велики значај транспарентног и објективног избора носилаца правосудних функција и на то да спора правда у великој мери губи свој карактер.
Он је најавио да ће Министарство инсистирати на изградњи критеријума по којима ће само најбољи носиоци правосудних функција напредовати, као и на стварању свих других услова за то да судски поступци буду бржи и ефикаснији.
Петровић је изразио уверење да Србија може да буде уређено друштво јер је утемељена на европским традицијама, и истакао да ће наша земља ући у ЕУ, а домаће правосуђе бити лидер правосуђа у региону и узор за све цивилизоване народе и државе.
Он је такође најавио да би Влада Србије на првој наредној седници требало да утврди Предлог закона о Уставном суду и да га упути у даљу процедуру Скупштини Србије. Очекујем да је у кратком року могуће направити договор о предлозима Скупштине за избор судија Уставног суда и о томе којих ће пет од десет кандидата које је предложио председник Србије бити именовани, рекао је Петровић.
Он је објаснио да, према новом Уставу, Уставни суд чини петнаест судија који се бирају и именују на девет година. Пет судија бира Скупштина, пет предлаже председник Републике, а пет се бира на општој седници Врховног касационог суда Србије.
Министар је указао и на то да Уставни закон није до краја јасан по питању рока у којем треба да буду усвојени закони потребни за спровођење Устава, и додао да ће бити учињено све што је могуће да се до краја године усвоје потребни законски предлози.
Председник Врховног суда Србије Вида Петровић-Шкеро истакла је да су Устав и Уставни закон ставили у први план критеријуме за избор, напредовање и разрешење носилаца правосудних функција, и додала да је то најбољи начин да се дође до квалитетног правосуђа какво нам је потребно.
Она је оценила да су правосуђу потребни транспарентни и јасно протумачени критеријуми, а један од најважнијих је стручност људи, и указала на то да би било какав волунтаризам у тумачењу критеријума довео у питање аутономност судија и судства.
Петровић-Шкеро је указала на то да поступак избора судија и тужилаца мора да обезбеди правичност и потпуну независност, као и да мора бити спроведен од независног и непристрасног тела.
Према њеним речима, све три гране власти морају да ураде свој део посла уколико желимо да остваримо право на правично суђење и постигнемо ефикасност и разумни рок за доношење пресуде.
Она је објаснила да се морају обезбедити критеријуми не само у погледу начина избора, већ и у погледу разрешења, начина конституисања судства и дисциплинске одговорности јер сви ти критеријуми једни без другог не дају квалитетно правосуђе. Вршилац дужности Републичког јавног тужиоца Слободан Радовановић истакао је да тужилачка организација увођење јасних критеријума види као добар пут реконструкције ове организације, њеног благовременог осавремењивања и устројства са најзахтевнијим светским стандардима.
Циљ демократског друштва је да има озбиљно, развијено, самостално и независно правосуђе, а основа таквог правосуђа су стручни, способни људи, личног и професионалног квалитета, рекао је Радовановић и указао на то да је то једини прави пут елиминисања свих узрока који воде ка произвољности и волунтаризму носилаца правосудних функција. Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Ханс Ола Урстад нагласио је да се пред Србијом налази изазов усвајања сета правосудних закона, као и избор судија Уставног суда.
Избор носилаца правосудних функција је од највећег значаја за успостављање ефикасног и независног правосуђа и ОЕБС ће наставити да сарађује са Министарством правде како би Србија достигла тај циљ, додао је Урстад и истакао да избори у правосуђу морају бити фер и засновани на заслузи сваког појединца. Специјални представник генералног секретара Савета Европе Дени Ибер навео је да је реформа правосуђа важан корак Србије на путу европских интеграција.
Према његовим речима, цео радни век судије, његов избор и напредовање мора да буде базирано на објективним критеријумима, а избор судија мора да буде поверен независним телима, као што су судски и тужилачки савети.
Он је истовремено пренео и став Венецијанске комисије да постављање сваког судије мора да се обави на објективан начин, а не из политичких разлога.
-
Београд, 30. јул 2024.Повећање таксе за медијске јавне сервисе важно и за програме на...
-
Београд, 30. јул 2024.Наставак сарадње са УНДП на реализацији више пројеката
-
Београд, 30. јул 2024.Донације Јапана драгоцене за локалне самоуправе
-
Ниш, 30. јул 2024.Обележено 185 година рада војне санитетске службе
-
Кнић, 30. јул 2024.Отворен културно-образовни камп у селу Борач код Кнића
-
Београд, 30. јул 2024.Влада наставља да улаже у развој свињарства
-
Београд/Никозија, 30. јул 2024.Кипар снажно подржава европски пут и територијални интегритет...
-
Београд, 30. јул 2024.Стварање сигурнијег окружења за децу на интернету
-
Београд/Никозија, 30. јул 2024.Вишедеценијско пријатељство и узајамна подршка Србије и Кипра
-
Београд, 30. јул 2024.Српска дијаспора упозната са припремама за скуп „Јединство и...