Ђедовић Хандановић је, отварајући 18. међународни сајам енергетике и 19. међународни сајам заштите животне средине, истакла да је данас једна од најважнијих тема у свету како да имамо довољно енергената по приступачним ценама и како да ту енергију добијамо из сопствених ресурса.
Између енергетике и заштите животне средине постоји нераскидива веза. Управљање енергетиком је као управљање пулсом једне привреде, и од нашег резултата зависи брзина којом ће ићи економија и развој, навела је она.
Министарка је нагласила да је посебно важно то што видимо да су грађани препознали и свој интерес да буду део промена кроз које пролази енергетски сектор, не само у Србији, већ и у другим деловима света.
Према њеним речима, успели смо попустима и едукацијом да мотивишемо грађане да рационалније троше енергију и смање своје рачуне, субвенцијама за енергетску ефикасност подржали смо 20.000 грађана до сада, а планирамо да у наредних пет година обухватимо још 50.000.
Она је напоменула да је додела првих уговора за субвенције у оквиру овогодишњег јавног позива већ почела у Пироту, Смедереву, Крагујевцу, Тополи и наставља се широм Србије, у 131 локалној самоуправи.
Такође, како је додaла, повећан је број грађана који добијају олакшице за струју, гас, односно грејање са око 70.000 на више од 160.000, тиме што су поједностављене процедуре и увезане све државне институције.
Ђедовић Хандановић је предочила да је, захваљујући унапређењу законодавног оквира и успешно спроведених аукција за тржишне премије, обезбеђено више од 700 МW нових капацитета из ОИЕ, односно више од милијарду евра инвестиција.
Она се, такође, осврнула и на ЕПС, истакавши да је он на много стабилнијим ногама него пре годину дана, производња је сигурна, депоније и акумулације су пуне.
Према њеним речима, завршена је ревитализација ХЕ Ђердап 1 и приводе се крају радови на изградњи трећег блока у ТЕ Костолац, што ће бити највећи капацитет изграђен у Србији у последњих 30 година.
После више година застоја, како је најавила, завршавамо изградњу постројења за одсумпоравање у ТЕНТ А, које ће користити најновије технологије за смањење емисија сумпор-диоксида и прашкастих материја.
Министарка је пренела да су у току завршни радови на гасној интерконекцији Србија–Бугарска, која ће бити пуштена у пробни рад у наредним данима, а потписали смо и уговор о набавци гаса из Азербејџана.
Слично планирамо и са снабдевањем нафтом, где се ради техничка документација за нафтовод Србија–Мађарска, а радови су планирани за 2025. годину, објаснила је министарка.
Она је оценила да у енергетској кризи, што више опција имамо, то смо сигурнији, и управо то добијамо кроз диверсификацију.
Према њеним речима, циљ је да енергетски сектор буде снажнији и ефикаснији, за шта је потребно ојачати и инвестиције приватног сектора.
Министарка је указала на то да су у наредних десетак година неопходне инвестиције у енергетски сектор Србије од око 15 милијарди евра, укључујући изградњу реверзилибних хидроелектрана, ветроелектрана и соларних електрана, нових гасних интерконекција и складишта гаса, нафтовода.
Припреме за многе од ових пројеката су у току, укључујући РХЕ Бистрица. После неколико деценија покренули смо и велики циклус инвестиција у дистрибутивни систем вредан више од 180 милиона евра, напоменула је Ђедовић Хандановић.
Она је објаснила да тај циклус инвестиција треба да омогући сигурно и поуздано снабдевање и ефикасније управљање мрежом, како бисмо имали мање прекида у напајању, што је значајно за све становнике широм земље.