Александра Смиљанић
Аутор:
Фонет
Смиљанић је на конференцији о е-управи "WeGo 2007", која је одржана у Свечаној сали Ректората Универзитета у Београду, указала на то да је циљ електронске управе да грађани што више административних процедура убудуће обаве путем интернета, што би искључило чекање и уштедело време.
Она је додала да електронска управа подразумева и размену докумената у електронској форми између органа државне управе, са идејом да се смање трошкови папира и његовог складиштења, као и да се убрза функционисање државне управе.
Према њеним речима, следеће године у општинама у Србији требало да буде имплементиран и софтвер који ће омогућити да наплата пореза буде пребачена са државног нивоа на локалне самоуправе.
Министар је објаснила да ће то омогућити пројекат фискалне децентрализације који би стручњаци са Института "Михаило Пупин" требало да заврше у новембру, и потврдила да Министарство припрема и пројекат електронске јавне набавке, чији је циљ прављење портала на коме ће бити објављене све јавне набавке, као и уговори потписани по њиховом завршетку.
Смиљанић је подсетила на то да је у области електронске управе у току израда пројекта "е-Србија", који ће организовати "беспапирну владу" и тиме убрзати њен рад и смањити трошкове, као и пројекта "електронска локална самоуправа", који је усмерен на израду електронских матичних докумената.
Тим пројектом тежи се томе да држава не тражи од грађана извод из матичне књиге рођених када ваде неки други документ, објаснила је министар.
Она је указала на то да Србија доста касни са регулативом у области информатичког друштва, што је један од услова приступа ЕУ, због чега ће у наредном периоду бити убрзан рад на изради закона о електронској трговини, електронској управи, заштити личних података у електронском облику и закона о електронским архивама.
Професор Електротехничког факултета у Београду Вељко Милутиновић истакао је да у развоју електронике Србија заостаје за земљама ЕУ, али да наше ресорно министарство припрема добре пројекте за унапређење те области.
Милутиновић, који је и члан европског пројекта "We-Go" за развој електронске управе у земљама западног Балкана, напоменуо је да су основи предуслови за развој електронске управе у нашој земљи стварање законских оквира, развој економских и технолошких услова, као и едукација грађана.
Он је подсетио на то да је на недавно одржаном састанку министара ЕУ у Лисабону закључено да је е-управа највише развијена у Аустрији, Словенији и Естонији, чији су стручњаци присутни и на конференцији која се одржава у Београду.
Према његовим речима, ЕУ ће издвојити приближно 100 милиона евра укупно за све земље западног Балкана у циљу развоја информационог друштва и електронске упараве.
На скупу о развоју е-сектора учествује више од 200 учесника из земаља ЕУ и региона.