Пророковић је на промоцији пројекта "Косовски компромис" истакао да не крије задовољство због тога што је након више од два месеца лицитирања да ли је 10. децембар крајњи рок после којег неће бити преговора или рок када ће будући статус бити аутоматски утврђен, коначно добијен одговор од свих међународних представника да статус неће бити одређен до краја године.
Он је истовремено изразио жаљење зато што та потврда није стигла раније јер би тако делегација Београда могла да буде концентрисанија на процес, али и уверење да косовски проблем може бити решен у разумном временском периду ако не буде наметања рокова.
Србија треба да инсистира на решењу донетом на основу правила које постоје свуда у свету, указао је државни секретар и нагласио да нама нису потребни никакви преседани ни оригинална решења јер они само могу довести до погоршања односа на Балкану.
Пророковић је оценио да је Србија, конструктивном улогом у процесу утврђивања статуса Космета и одбраном принципа на којима почива стаблност региона, отворила "многа врата", тако да престонице различитих држава данас имају више слуха за српске аргументе.
Захваљујући томе, позиције Србије у преговарачком процесу постају општеприхваћена правила игре од међународне заједнице и правила по којима албанска страна мора да се понаша, истакао је држави секретар.
Говорећи о пројекту "Косовски компромис", који су представили представници Института 4С из Брисела, Пророковић је навео да су пројекти овог института нови облик комуникације у коме се српски ставови представљају на веома задовољавајући начин.
Према његовим речима, у поменутом пројекту на систематичан начин су објашњени српски национални, стратешки и државни интереси у односу на Косово и Метохију, као и то зашто је српски предлог о суштинској аутономији најбољи предлог за решавање статуса покрајине.
Садржај тог пројекта представља политику, начела и принципе којима се Србија руководи приликом одређивања статуса и стално позивање на међународно право у жељи да се будући статус одреди према правилима и принципима међународног права који важе у целом свету, закључио је Пророковић.
Директор пројекта Александар Митић објаснио је да поред аргумената који потврђују зашто је предлог о суштинској аутономији прави пут ка одрживом решењу и бржим интеграцијама читавог региона, пројекат указује и на опасности које још постоје у процесу утврђивања статуса Косова и Метохије.
Према његовим речима, те опасности се односе на једнострано признавање независности, правне "смицалице" којима се Резолуција 1244 УН може тумачити ради постизања независности и примену решења на штету српске стране.
Он је додао да је основа пројекта указивање на супериорност српских аргумената, а у том циљу Институт је израдио
сајт, билтен, брошуру и ЦД ром "Косовски компромис 2007– најбржи пут ка Европи".
Пројекат је намењен европској и светској публици, државницима, дипломатама, новинарима, рекао је Митић и прецизирао да је сајт за три недеље, откад је постављен, имао више од 7.000 посетилаца из више од 60 земаља.