Беговић је навела да је у оквиру програма Хоризонт 2020 у последњих седам година реализовано на стотине пројеката везаних за иновације и науку, напоменувши да се током анализе података из овог програма управо Италија издвојила као земља која је највећи партнер Србије.
Она је нагласила да је циљ Србије да се појача трансфер технологија, указавши на то да постоји мноштво сјајних идеја које најчешће завршавају у публикацијама и неопходно je развијати механизме подршке како би се од тих иновација дошло до производа на тржишту.
Покушавамо да направимо нови систем за подршку иновацијама и изузетно нам је важна сарадња са земљама са којима већ имамо развијену научну сарадњу, а најбољи пример за то је Италија, рекла је министарка.
Према њеним речима, за Србију су веома значајна искуства италијанског региона Ломбардија, који је изузетно успешан у трансферу технологије од науке ка привреди.
Имамо разгранату инфраструктуру која треба да почне да даје резултате, а искуство иновационог екосистема Ломбардије ће нам бити од великог значаја, предочила је она и додала да треба учити од најбољих, а да је будућност у преплитању ИТ-а, биотехнологије и природних наука.
Министарка је указала на то да држава треба да гради основне принципе екосистема још од образовања како би се нове генерације навикле да очекују велике промене и да се у њима сналазе и зато је битно улагање како у инфраструктуру, тако и у развој екосистема.
Она је истакла да наша држава пуно улаже у инфраструктуру и научно-технолошке паркове, додавши да је на том пољу постигнут успех јер у њима више нема слободних места.
Уложили смо 53 милиона евра, а сада још 70 милиона за проширење постојећих научно-технолошких паркова и изградњу новог индустријско-технолошког парка, рекла је Беговић, подсетивши на то да је недавно отворена нова зграда Биосенс института, као и да је БИО4 кампус појединачно највеће улагање у науку, и то не само у Србији, већ и у региону.
Министарка је навела и да су недавно основани инкубатори на факултетима, као и да су уложени напори да би се јачали регионални иновациони стартап центри и дала шанса људима да дођу са идејом.
Ми онда помажемо да се та идеја спроведе у дело, оспособљавамо популацију паметних и храбрих људи, спремних да на изазове веома брзо одговоре и изађу са неким иновативним решењем, закључила је Беговић.
Подсекретар за међународну сарадњу Владе регије Ломбардија Рафаеле Катанео навео је да је и Србији и Италији потребно још оваквих сусрета, додавши да је ИКТ сектор у Србији на веома високом нивоу развоја, што може бити интересантно за ту регију.
Технологије у области пољопривреде су највећи приоритет, баш као и у Ломбардији. Желимо да ојачамо сарадњу са земљама Западног Балкана, поручио је Катанео.
Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић представио је резултате у области ИКТ и инфраструктурне пројекте који су у току, али и оне који су у плану, док је директор Агенције за промоцију трговине Републике Италије (ИТА) Антонио Вентреска говорио о могућностима сарадње италијанских и српских предузећа и иноватора.
На панелу је говорио и директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије Михаило Весовић.