Ђедовић Хандановић је, гостујући на Телевизији „Пинк”, поручила да је тиме завршен велики посао за нашу земљу и створена физичка могућност да се Србија снабдева гасом из различитих извора.
Министарка је објаснила да наша земља може да се снабдева гасом који долази из Азербејџана, Каспијског региона, као и ЛНГ терминала у Александрополису, поред руског гаса из гасовода Балкански ток.
Према њеним речима, овај гасовод је од великог међународног значаја и њиме Србија добија важну транзитну позицију на гасној мапи Европе.
Капацитет гасовода, како је навела, потенцијално ће моћи да се повећа са милијарде и 800 милиона кубних метара гаса годишње на 3,2 милијарде, што је веома битно, с обзиром на то да ће се наше потребе за гасом значајно повећати до краја деценије.
Она је подсетила на то да су пре месец дана у Азербејџану договорене испоруке до 400 милиона кубних метара гаса годишње до 2026. године, а да након тога те количине могу бити и три пута веће.
Такође, Ђедовић Хандановић је потврдила да је енергетски систем спремно дочекао хладне зимске дане и да грађани не треба да брину јер је обезбеђено довољно енергије и енергената за грејну сезону.
Србија има довољно резерви угља за 23 дана уколико би се десило нешто непредвиђено. У Мађарској и Банатском Двору ускладиштено је 630 милиона кубних метара гаса, што је довољно за 65 дана просечне потрошње у грејној сезони, док су топлане и Републичка дирекција за робне резерве попунили своје капацитете, прецизирала је она.
Министарка је истакла да је услед енергетске кризе, кроз нову одлуку Владе Србије о енергетски угроженом купцу, обезбеђено да већи број социјално угрожених грађана, као и примаоца увећане социјалне помоћи, оствари попусте до 50 одсто за електричну енергију, гас или грејање.
Она је подсетила и на то да је недавно завршена ревитализација хидроелектране „Ђердап 1”, којом јој је продужен радни век за 30 до 40 година и повећана инсталисана снага за чак 100 зелених мегавата.