У саопштењу Министарства наводи се да ће након добијања мишљења Венецијанске комисије нацрт овог закона бити упућен на разматрање свим надлежним министарствима Владе Србије и изражава очекивање да ће овај документ бити усвојен у Народној скупштини до краја године.
Предложени акт уважава чињеницу да је Србија започела процес опсежних друштвених, политичких и економских реформи, као и да позиција Србије као кандидата за чланство у ЕУ захтева да се национално законодавство и пракса ускладе са међународним споразумима, конвенцијама и институцијама.
Министарство истиче да Нацрт закона такође уважава чињеницу да у области забране дискриминације поменуте реформе још нису обављене и подсећа на то да, иако постоје Уставне гаранције за заштиту од дискриминације, у Србији не постоји свеобухватни закон о њеној забрани.
Полазећи од потребе да се тражени услови испуне, некадашње Министарство за људска и мањинска права је конципирало пројекат под називом "Развијање свеобухватног оквира за спречавање и борбу против дискриминације у Републици Србији".
Пројекат је спровела Служба за људска и мањинска права Владе Србије и Канцеларија Програма Уједињених нација за развој (УНДП), у партнерству са Европском агенцијом за реконструкцију (ЕАР), а као резултат пројекта настао је Нацрт закона о забрани дискриминације, који представља резултат рада домаћих и страних експерата у области људских права.
Овај нацрт прошао је широку јавну расправу у којој су своје сугестије дали, пре свега, представници осетљивих група као крајњи корисници овог закона, уз оцену Министарства да ће се кроз усвајање овог документа пружити помоћ Србији у испуњавању критеријума већег степена интеграције са ЕУ.
Нацрт закона о забрани дискриминације утврђује општу дефиницију дискриминације и афирмативне акције, дефиниције дискриминације према одређеним категоријама лица и предвиђа формирање посебног трочланог органа, који ће бирати Народна скупштина и у чијој ће надлежности бити борба против дискриминације, односно заштита равноправности грађана.
Такође, овај акт предвиђа јединствену прекршајну одговорност за било који облик дискриминације без обзира на област и лица према којима се дискриминација врши, обезбеђује опште мере афирмативне акције, као и друга питања која би, као општи оквир, требало да пруже институционалне гаранције за спречавање дискриминације.
Усвајањем општег антидискриминационог закона не би се онемогућило и доношење посебних закона у овој области, као што је то већ учињено са Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, при чему је овај документ довољно еластичан и флексибилан и отвара могућност доношења таквих закона.
На овај начин општи антидискриминациони закон преузео би улогу закона који би обезбедио јединствену и ефикасну системску гаранцију за спречавање дискриминације, до евентуалног доношења других закона и регулатива у другим областима и према другим категоријама лица, додаје се у саопштењу.