У саопштењу Министарства за дијаспору подсећа се на то да су у делегацији, која је боравила у провинцији Онтарио и посетила Торонто, Нијагару, Итобико и Милтон, били министар Милица Чубрило, помоћник министра за културну, научну и спортску сарадњу Татјана Гарчевић и саветник Сандра Поповић.
Током посете делегација се сусрела са угледним члановима српске дијаспоре, бизнисменима, универзитетским професорима и новинарима нашег порекла, владиком канадским Георгијем, руководством “Toronto District School Board” , као и са представницима српских културноуметничких друштава из Торонта.
Циљ Министарства је да више ради на остваривању права наших грађана који живе у иностранству, али и оних који су српског порекла, а немају држављанство, али и на томе да им омогући да допринесу развоју земље у сваком погледу, ширењу српске културе и идентитета и побољшању слике о Србији у свету.
Оцена је да је српска заједница у Онтарију и Торонту веома бројна и динамична, али и веома сегментирана у социолошком, културном и политичком смислу. Према проценама, највећи број наших људи живи у Онтарију – 166.000, а највећа концентрација наших исељеника је у градовима на југу Онтарија – Торонту приближно 80.000, Хамилтону 30.000, Кичинеру 15.000, Виндзору и Лондону око 10.000.
Без обзира на то о којим је сегментима дијаспоре реч, припадници дијаспоре заинтересовани су за остваривање контакта са матицом, везе са домовином још су јаке, али је потребно да се нађе начин да се енергија каналише у правом смеру и превазиђу сукоби око “старе” и “нове” емиграције.
У том смислу, примећује се да је велики број наших људи који живе у Канади тражио од представника Министарства информације о могућностима конкретне сарадње, начинима улагања у земљу, размени ученика и студената, летњим камповима, академском повезивању.
Највећи број људи као разлоге свог неучествовања у пословно-економском аспекту са матицом наводи несигурну ситуацију у Србији, недовољну правну уређеност државе, непоштовање закона и изражену корупцију у друштву.
Културна сарадња одвија се највише захваљујући ангажовању појединаца који на комерцијалној основи огранизују гостовања представа, изложби, књижевника, писаца, сликара, али не постоји системски план и програм афирмисања наше културе који би привукао и Канађане.
Такође, уочено је да је стасала нова генерација емиграната са специфичним социолошким и културолошким обележјима, финансијски јака која жели да артикулише сопствени интерес и успостави јачи контакт са матицом, свесна чињенице да ни гетоизација кроз стварање чврстих етничних оквира, ни асимилација нису добри начини опстанка, већ боља организација и укључивање у канадско друштво и институције система.
Канада као мултиетничка земља подстиче рад и организацију етничких заједница, али српска заједница није искористила те могућности кроз учешће у пројектима и фондовима које обезбеђује влада те земље.
У том погледу, Министарство за дијапору је спремно да пружи неопходну логистичку подршку и помоћ како би се искористиле ове могућности, наводи се у саопштењу и истиче да Српска православна црква представља важан фактор у српској заједници, али је њен утицај и ауторитет оптерећен сталним сукобима и поделама који се не решавају годинама и који су стално присутни у јавности, што утиче на додатне поделе у српској заједници у Онтарију која се опредељује за једну или другу страну.
Велика пажња током посете министра Чубрило и њених сарадника Канади посвећена је учењу српског језика и поводом тог питања делегација је посетила Торонто District School Board у Торонту, где је разговарала са директорком борда Џудит С. Витфилд и њеним сарадницима.
У разговору је истакнуто да су неопходни програми за учење српског језика, уџбеници, дидактички материјали како би се ниво наставе подигао и тиме привукао још већи број ђака који би похађали наставу.
Такође, било је речи и о начинима осавремењивања учења српског језика кроз различите садржаје и методе, као и о неопходности да се израде програми који би били посебно осмишљени за децу у англофоном говорном подручју и окружењу, додаје се у саопштењу.