Петровић је на округлом столу о казненој политици у Правосудном центру навео податке Министарства правде који се односе на висину изречених казни у периоду од 2004. до средине ове године.
Он је рекао да је за тешка убиства законодавац одредио минималну казну од 10 година, а максималну од 40 година затвора, и додао да су од изречених казни у 62 одсто случајева изречене казне испод законског минимума.
Основано се поставља питање да ли су у 62 одсто случајева постојале изузетно олакшавајуће околности да суд изрекне казне испод законског минимума, рекао је министар и прецизирао да је за кривична дела илегалне трговине наркотицима било оптужено 12.000 особа, 8.500 је осуђено, а од тог броја је у 70 одсто случајева изречена условна осуда.
Петровић је навео и да је за злоупотребу службеног положаја оптужено 512 особа, 71 је осуђена, а од тога у 39 одсто случајева суд је изрекао условне казне.
Према његовим речима, на основу података који су достављени Министарству правде, 518 пресуда је застарело.
Он је потврдио да радна група Министарства правде ради на изради закона о одузимању имовине стечене кривичним делима и најавио да би овај пропис ускоро требало буде прослеђен Влади Србије на усвајање, а затим и Народној скупштини.
Председник Врховног суда Србије Вида Петровић-Шкеро оценила је да треба изменити законе и казнену политику прилагодити стању криминалитета у земљи и нагласила да законодавна власт одређује минимум и максимум казни у оквиру којих суд суди.
Републички јавни тужилац Слободан Радовановић указао је на то да казнена политика није пратила кретање криминалитета у Србији и навео да судови у унутрашњости земље изричу оштрије казне у односу на судове у великим градовима.
Округли сто о казненој политици организовали су Министарство правде Владе Србије, Секретаријат за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа, Правосудни центар и Институт за упоредно право.