Ђедовић Хандановић је истакла да је изградња овог постројења један од најважнијих еколошких пројеката у Србији, чиме ће се обезбедити чистији ваздух за грађане Обреновца и околине, као и смањење емисије сумпор-диоксида за око 10 пута.
Према њеним речима, очекује се да ће до априла постројење бити пуштено у пробни рад, те да ће допринети здравијој животној средини, продужетку радног века електране и усаглашавању са граничним вредностима Европске уније.
Она је указала на то да се систем за одсумпоравање димних гасова у ТЕНТ А гради на четири блока, А3–А6, као и постројење за припрему кречњака и производњу гипса, као нуспроизвода који се може користити у грађевинској индустрији.
Захваљујући најсавременијој технологији, како је објаснила, постројење за одсумпоравање не омогућава само смањење утицаја штетних гасова на животну средину и здравље људи, већ и могућност да се од отпада производи гипс као нуспроизвод и користи у грађевинској индустрији.
Према њеним речима, тиме показујемо да ЕПС може да има значајну улогу у циркуларној економији у нашој земљи.
Ове недеље су, приликом тестирања постројења, из отпада у ТЕНТ А произведене прве количине гипса и транспортоване до силоса, при чему блокови А5 и А6 нису испуштали уобичајени тамни дим, што су први показатељи значаја овог постројења, навела је Ђедовић Хандановић.
Она је најавила да ће се наредних седмица наставити завршни радови и пробна тестирања на блоковима А3 и А4 како бисмо ускоро имали функционално и комплетно завршено постројење.
Министарка је предочила да је завршетак овог пројекта важан за даљу билатералну сарадњу Србије и Јапана у области енергетике.
Наиме, како је навела, пројекат одсумпоравања у ТЕНТ А реализује се уз финансијску подршку Јапанске агенције за међународну сарадњу (ЈИЦА), док је јапанска компанија „Мицубиши” главни извођач радова.
Успешан завршетак овог пројекта представља добру основу за будућу сарадњу са јапанским партнерима, који су исказали велико интересовање и о чему се детаљније разговарало прошле године у Токију, за изградњу реверзибилне хидроелектране „Бистрица”, рекла је Ђедовић Хандановић.
Она је додала да велики број домаћих компанија учествује у изградњи постројења за одсумпоравање, чиме стичу знање, искуство и референце на пројекту од великог значаја за енергетски сектор и заштиту животне средине у Србији.
Србија има амбициозне циљеве у процесу декарбонизације енергетског сектора, подвукла је министарка и поновила да су потребне нове инвестиције у енергетску инфраструктуру и заштиту животне средине како би се обезбедили нови капацитети за производњу зелене енергије, али и модернизовале постојеће термоелектране у складу са највишим еколошким стандардима.
Према њеним речима, у току је и изградња постројења за одсумпоравање у ТЕНТ Б, при чему је физичка реализација пројекта премашила 60 одсто, а завршетком постројења емисије сумпор-диоксида ће се смањити за око 20 пута.
Такође, како је указала, блокови Б1 и Б2 у Костолцу су већ добили постројења за одсумпоравање димних гасова.
Енергетска транзиција подразумева да, поред увођења нових капацитета из ОИЕ, испоштујемо највише еколошке стандарде у нашим термокапацитетима који ће и даље бити важан стуб у енергетском миксу, закључила је министарка.