Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије саопштило је данас, поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста, да је наша земља предана неговању културе сећања на ужас Холокауста, исказивања пијетета страдалим невиним жртвама, те борби против верске и националне мржње и сваког облика насиља.
П:
О:
Читај ми
Влада посвећена неговању културе сећања на жртве Холокауста
Београд,
26. јануар 2024.
Међународни дан сећања на жртве Холокауста – 27. јануар установљен је Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација 1. новембра 2005. године, а обележава се на дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, вероватно најозлоглашенији логор смрти за Јевреје, Роме и друге народе у Другом светском рату у Европи.
Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов изјавио је тим поводом да сећање на недужне људе који су убијани и над којима је спроведен геноцид само зато што су друге нације и вере, као жртве најтежег облика дискриминације, треба да буде опомена и обавеза свих нас да се свакодневно боримо за то да се овакви злочини никада не забораве, да одлучно одбацујемо све стратегије њиховог негирања и да у корену сасецамо сваки облик мржње и насиља, који су у основи сваког злочина.
Жигманов је истакао да је дужност и обавеза свих нас као одговорних чланова друштва да поколењима осигурамо будућност у којој владају мир, толеранција, разумевање и прихватање различитости и да се боримо против говора и злочина из мржње, предрасуда, сваког облика дискриминације и нетолеранције на различитост.
Како је навео, том вредносном оквиру и таквим настојањима Влада Србије ће и даље бити предано посвећена.
Као једну од потврда таквог залагања, министар је навео да је Влада, у циљу борбе против говора мржње, пре четири године усвојила Радну дефиницију антисемитизма, коју је дао Комитет за антисемитизам и порицање Холокауста Међународне алијансе за сећање на Холокауст (ИХРА).
У контексту правичног решавања учињене неправде, укључујући насиље и дискриминацију верских мањина, а у складу са Законом о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста који немају живих наследника, Жигманов је истакао да се Савезу јеврејских општина, почев од јануара 2017. године до 2042. године, опредељују средства у износу од 950.000 евра на годишњем нивоу.
Такође, и преживели потомци жртава Холокауста који сада живе у Србији и Израелу годинама остварују своја права пред Агенцијом за реституцију.
Оснивањем установе културе Меморијални центар „Старо сајмиште” и почетком радова на обнови овог стратишта, након више деценија, Србија је показала да је посвећена неговању културе сећања на жртве нацистичких концентрационих логора Јеврејског пролазног логора Београд – Топовске шупе и логора на некадашњем Београдском сајмишту, Јеврејског логора Земун и Прихватног логора Земун.
Захваљујући иницијативи председника Србије Александра Вучића, учињен је историјски искорак да се доношењем Закона о Меморијалном центру и оснивању установа културе, Старо сајмиште учврсти у нашем колективном сећању и ода дужно поштовање свим жртвама.
У претходном периоду је доста урађено на радовима на рехабилитацији логорског простора и логорских зграда које се у њему налазе. Рехабилитација иконичког имиџа логора на Сајмишту, Централне куле, треба да буде ускоро завршена, а у њој ће бити инсталирана прва стална изложба Меморијалног центра посвећена логору на Сајмишту.
Средствима из буџета Републике Србије континуирано се подржава реализација пројеката и програма којима се преносе сећања на жртве Холокауста, геноцида и злочина против човечности током Другог светског рата, који су почињени над Србима, Ромима и Јеврејима.
Такође, усвајањем Закона о музејској делатности у октобру 2021. године, Музеј жртава геноцида је постао матични музеј у Србији за неговање културе сећања на жртве геноцида и Холокауста, тиме и јединствена и референтна установа културе не само на подручју Србије, већ и читаве Југоисточне Европе.
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог подржава иницијативе којима се у систем образовања уводе учења о Холокаусту и обележавања сећања на жртве Холокауста, као и учење о геноциду почињеном над Србима и Ромима, имајући у виду значај образовања у очувању културе сећања на жртве најтежих облика повреде људских права и достојанства, као и борби против дискриминације.
Неговањем културе сећања изражава се пијетет према жртвама и чува се достојанство њихове личности. Уједно се обезбеђује и превенција, јер се друштву шаље јасна порука да је такво понашање неприхватљиво.
Истовремено се развија и осећај емпатије код појединаца, што је нарочито значајно када су у питању деца и млади, јер се на тај начин гарантује трајно утемељење вредности и поштовање људских права и људског достојанства сваког лица, наводи се у саопштењу.
-
Суботица, 3. септембар 2024.Влада посвећена образовању припадника мањина на свом језику
-
Београд, 3. септембар 2024.Српски ваздухопловни системи и беспилотне летелице на сајму у...
-
Београд, 3. септембар 2024.Обезбедити континуиран развој медијске сцене у Србији
-
Београд, 3. септембар 2024.Сарадња са заштитником грађана на отклањању изазова у области...
-
Београд, 3. септембар 2024.Развој свеукупне билатералне сарадње Србије и Грчке
-
Београд, 3. септембар 2024.Заједнички рад на побољшању стања у области јавног информисања
-
Сјеница, 3. септембар 2024.У Сјеници отворен нови ученички дом
-
Београд, 3. септембар 2024.Наставак подршке мрежи локалних и регионалних радио-станица
-
Београд, 3. септембар 2024.Неопходно обратити појачану пажњу на бициклисте у саобраћају
-
Београд, 3. септембар 2024.Преузети посмртни остаци војника страдалог у сукобима у бившој...