Министарка просвете у Влади Републике Србије Славица Ђукић Дејановић изјавила је данас на Другој годишњој конференцији о образовању да су претходни период обележиле интензивне активности са циљем јачања васпитне функције школа, као и реализације раније утврђеног сета мера за бољу превенцију и ефикасније реаговање и поступање у случајевима насиља у школама.
П:
О:
Читај ми
Стварање подстицајног окружења у образовном систему
Београд,
27. јануар 2024.
Ђукић Дејановић је објаснила да је намера да се повећа одговорност и будност свих актера у школском животу и прошире могућности за васпитни рад са децом.
Она је указала на то да је циљ да се систем унапреди на начин да школе буду још подстицајније средине, у којима се још више стимулише радозналост, креативност и аналитичко размишљање, гаји толеранција и другарство и подстичу здрави животни стилови.
Зато је ова школска година започела с акцентом и у духу развоја позитивних људских вредности код ученика и унапређивања односа заснованих на међусобном поштовању, сарадњи и солидарности, уз уважавање различитости, рекла је министарка.
Ђукић Дејановић је подсетила на кључне активности чији је циљ оснаживање личног развоја и социјалних вештина значајних за просперитет, физичко и ментално здравље деце и живот у атмосфери узајамног уважавања и бриге једних за друге.
Министарка је као веома значајну истакла јачу синергију и сарадњу свих институција и установа у држави на пољу борбе против насиља и очувању менталног здравља младих.
Платформа „Чувам те“ је одраз заједничке бриге и сарадње и алат који нас јаче повезује и омогућава да ефикасније реагујемо. Међутим, важно је рећи да смо свесни да је суштина у превенцији непожељних облика понашања младих, у подстицању младих да прихвате здраве животне стилове и обрасце понашања, рекла је Ђукић Дејановић.
Она је предочила да су зато у сарадњи са министарствима здравља, спорта и унутрашњих послова отпочели пројекти “Заједно и безбедно кроз детињство” и “Свако дете има право да одраста здраво” у циљу подизања знања ученика о безбедности и стицања знања о значају физичке активности у процесу школских постигнућа.
Министарка је подсетила и на законску регулативу која омогућава да се први пут припреме националне читанке, у којима ће бити додатних материјала који би утицали на развијање националног идентитета, свести и осећања припадности Србији, али и поштовање неговања српског језика и традиције.
Унапређена је системска подршка за развој пуних потенцијала ученика са изузетним, односно посебним способностима. То је активност коју смо предвидели Стратегијом, а њен циљ је промоција ученичких постигнућа, између осталог, и кроз такмичења, као ваннаставну активност која се организује у циљу вредновања и рангирања знања, умења и способности ученика, објаснила је она.
Ђукић Дејановић је навела да је на иницијативу Кабинета премијерке покренута Платформа „Такмичари генерације“ и да је први пут прошле године у децембру награђено 112 најбољих ученика који су у школској 2022/23. години били осми разред и остварили најбоље резултате на такмичењима.
Она је рекла да је у току овог полугодишта планиран развој и имплементација информационог система за праћење физичког развоја и моторичких способности ученика од 3. разреда основне школе до завршног разреда средње школе.
Када је реч о високом образовању, министарка је нагласила да је прошле године Влада образовала Радну групу за израду нацрта закона о финансирању високог образовања, којим би се на потпун и једнообразан начин регулисало финансирање високошколских установа у Србији.
Ђукић Дејановић је оценила да је сарадња са студентима била одлична, додавши да је на њихову иницијативу почео пројекат Студентска картица, која омогућава низ погодности за студенте, при чему је план да у перспективи она замени папирни индекс.
Министарка је нагласила и да план “Скок у будућност- Србија ЕXПО 2027” предвиђа велика инфраструктурна улагања, додавши да је пројекат Инклузивно предшколско васпитање и образовање инвестиција од 47 милиона евра за реконструкцију или изградњу 23 вртића са 11.000 нових места за малишане.
Према њеним речима, приближно 55 милиона евра биће уложено у 53 основне и средње школе, а улагаће се и у високо образовање - Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, Студентски дом у Нишу, факултете музичких, примењених и ликовних уметности и Електротехнички факултет у Београду.
Министарка је најавила да ће у наредном периоду бити завршене припреме и започета изградња образовно - научних центара у Белој Цркви, Книћу, на Голији, у Врању и у Ваљеву.
Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић нагласио је да Србија показује висок ниво одговорности, посвећености и одлучности у намери да заштити и сачува наше највеће благо а то су наша деца.
Јовановић је указао на потребу да се покрену разговори о томе да родитељска контрола софтвера постане обавеза на мобилним телефонима, као и да се пооштре одредбе Закона о електронским комуникацијама.
Он је рекао да је прошле године донет Закон о електронским комуникацијама у коме се каже да је пружалац јавно доступне комуникационе услуге, значи оператор, дужан да на захтев крајњег корисника пружи услугу родитељске контроле.
Министар је објаснио да је та ставка унета у закон, али само као могућност, а не као обавеза, при чему је упутио позив свим учесницима скупа да разговарају и о могућности да се пооштре одредбе Закона о електронским комуникацијама.
Јовановић је нагласио да Србија има најбоље услове за школовање какве многе европске и светске земље не могу ни да замисле, подсетивши на то да је, уз финансијску помоћ Владе Србије, прошле године успешно завршен пројекат Повезане школе, на којем се интензивно радило пуних пет година.
Према његовим речима, брзим, поузданим, бесплатним и безбедним интернетом покривено је више од 3.800 школских објеката, основних и средњих школа са 35.000 наставних просторија, у којима се школује више од 730.000 ђака и ради преко 100.000 наставника и професора.
Он је предочио да је укупна вредност пројекта 60 милиона евра, а да Министарство сваке године обезбеђује додатних два милиона евра како би се одржавале интернет везе и како би оне остале у потпуности бесплатне.
Друга битна ствар је, како је навео, портал Моја средња школа који је олакшао пријаве за полагање пријемног испита за упис и стицања увида у резултате завршног или пријемног испита.
Повезивањем са системом здравства омогућен је електронски упис и за све ученике који упишу профиле за које је потребан здравствени преглед, истакао је министар и додао да је дигитализована и комплетна припрема тестова за малу матуру и децентрализовано онлајн прегледање, при чему је онлајн упис један од најефикаснијих и најсофистициранијих система.
Јовановић је као важно истакао и прву националну платформу за превенцију и заштиту од вршњачког насиља "Чувам те", на којој је било скоро 2.200 пријава насиља, али и платформе Паметно и безбедно која ради у оквиру Националног контакт центра за безбедност деце на интернету.
Министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић је нагласила да без науке нема ни образовања, а да је један од најважнијих резултата остварених у 2023. години нови систем финансирања, захваљујући којем је исправљена делимична неправда према делу научне заједнице.
Она је рекла да је дефинисан нови систем плата у науци, при чему је указала на то да је план да се у 2024. години уведе нови систем, који ће се базирати делимично и на успешности у научној делатности, што ће подразумевати и један вид рангирања факултета.
Беговић је објаснила да је одлучено да се 10 одсто најбољих научника награди 30 одсто већом платом и да се тако стимулишу најбољи, додавши да је током претходне године запослено 320 младих научника у научно-истраживачким организацијама, на факултетима и институтима.
Министарка је нагласила да је Фонд за младе таленте доделио 1.654 стипендије у вредности од 531 милион динара, уз напомену да је 1.296 средњошколаца, који су показали изузетан успех на републичким и међународним такмичењима, добило једнократне награде.
Она је подсетила и на добитнике стипендија Доситеја, прецизиравпи да је до јануара ове године 417 стипендиста добило прво радно место у јавном сектору, од научних института до министарстава.
Према њеним речима, Министарство је у 2023. години радило на четири платформе, од којих је најбитнија еНаука, захваљујући којој данас имамо податке о броју научних института и истраживача који раде у њима, као и комплетној научној продукцији.
Беговић је предочила да је друга платформа отворене истраживачке инфраструктуре, која би требало да буде пуштена у рад у априлу или мају.
Платформа ће показати сву опрему у коју је држава уложила огромна средства финансирајући пројекте. На тој платформи биће и све услуге које пружају научно-истраживачке организације и држави и привреди, рекла је она.
Министарка је навела и платформе еТаленти и еИновације, где се сада пописују сви субјекти иновационе делатности.
Она је оценила да је изузетно значајно и улагање у инфраструктуру, нагласивши да је отворен Институт Биосенс, а почели су и градња БИО4 кампуса и проширење научно-технолошких паркова.
Отворен је и један нови програм - инкубатори који студентима треба да пруже додатне вештине у смислу предузетништва, заштитне интелектуалне својине и да им покажу шта да раде са идејама ако хоће да их материјализују, рекла је Беговић и додала да са 14 инкубатора Србија почиње изградњу нове инфраструктуре на факултетима и институтима.
Аутор:
Танјуг
-
Београд, 4. септембар 2024.Билатерални односи Србије и Финске у успону
-
Алексинац, 4. септембар 2024.Обележена 218-годишњица боја на Делиграду
-
Обреновац, 4. септембар 2024.И храна за кућне љубимце укључена у акцију „Најбоља ценаˮ
-
Београд, 4. септембар 2024.Сарадња Србије и Грчке на плану јавне и културне дипломатије
-
Београд, 3. септембар 2024.Рад на промоцији Србије као земље науке
-
Београд, 3. септембар 2024.Сарадња са УН у циљу унапређења основних женских људских права
-
Београд/Баку, 3. септембар 2024.Даље унапређење економске сарадње са Азербејџаном
-
Београд, 3. септембар 2024.Модернизовани „мигови 29ˮ остају у Србији
-
Београд, 3. септембар 2024.Дугогодишња успешна сарадња са пољопривредним задругама
-
Бела Црква, 3. септембар 2024.Унапређење и заштита права националних мањина у Белој Цркви