П:
О:
Читај ми
Либерализација тржишта телекомуникација
Београд,
16. октобар 2007.
Министар за телекомуникације и информатичко друштво у Влади Републике Србије Александра Смиљанић изјавила је данас да је у току израда закона о телекомуникацијама који ће бити усклађен са директивама Европске уније, а његово усвајање омогућиће либерализацију тржишта телекомуникација.
Смиљанић је у излагању на „Економском самиту Србија 2007" најавила да ће у поменутој области током ове и наредне године бити донето неколико закона и додала да ће један од приоритета бити и развој "електронске владе".
Она је објаснила да је реч о повезивању министарстава и најзначајнијих јавних служби електронским путем како би се убрзала комуникација и завршавање послова.
Министарство телекомуникација тренутно спроводи програме фискалне децентрализације, што ће подразумевати електронско умрежавање пореских органа на локалном нивоу са главном државном пореском институцијом, објаснила је Смиљанић и додала да је у току реализација електронског регистра грађана и јавних набавки електронским путем. Истовремено, она је указала на то да ће један од приоритета рада министарства бити и израда закона о електронској трговини и електронском потпису, и најавила да ће следеће године бити формиране овлашћене институције за давање сертификата о електронском потпису.
Смиљанић је оценила да велики проблем у нашој земљи представља низак ниво коришћења интернета и истакла да је за убрзање пословања у привреди неопходно увођење такозваног широкопојасног интернета (бродбенд).
Према њеним речима, приближно 100.000 људи у нашој земљи има такав приступ интернету, а "Телеком Србија“, као једини овлашћени дистрибутер за те услуге, најавио је да ће проширити ту мрежу за приступ брзом интернету. У 2006. години приход од телекомуникација износио је приближно 1,3 милијарде евра, што је за 40 одсто више у односу на претходну годину, при чему је 50 одсто остварено од мобилне телефоније, 34,7 одсто од фиксне телефоније, а остатак од провајдера кабловске телевизије и интернета, подсетила је она. Министар рударства и енергетике Александар Поповић је говорећи о инвестиционим могућностима у енергетици Србије и покретању великих пројеката нагласио да је Србији потребан стратешки партнер за изградњу подземног складишта гаса у Банатском Двору.
Он је прецизирао да је нашој земљи потребно учешће у изградњи паневропског нафтовода који би требало да води од Констанце до Трста и који би требало да прелази преко територије Србије. Поповић је навео да се очекује да ЕУ у новембру организује инвестициону конференцију, на којој би се прикупио део новца потребан за улагање у тај нафтовод.
Кад је реч о области производње електричне енергије, министар је указао на проблем мањка струје у зимском периоду, не само у Србији већ и у читавом региону, и напоменуо да наша земља због тога мора да покрене две врсте озбиљних пројеката који би повећали производњу електричне енергије. Он је истакао да је неопходно изградити нове велике капацитете и подсетио на то да је у сарадњи ЕПС-а и стратешког партнера планиран завршетак градње "Колубаре Б", термоелектране на лигнит капацитета од 700 мегавата, чија је вредност приближно 750 милиона евра. Паралелно ће, уз јавни позив, који ће бити објављен ускоро, бити грађена и електрана од 700 мегавата као нови блок у ТЕ "Никола Тесла Б", навео је министар и додао да вредност улагања у тај пројекат, који ће такође бити рађен у сарадњи ЕПС-а и стратешког партнера, износи приближно 900 милиона евра. Он је навео да ће највероватније Нафтна индустрија Србије (НИС) бити приватизована продајом делимичног власништва и подсетио на то да усвојена стратегија приватизације НИС-а, која предвиђа продају мањинског удела није мењана, али да још није донета одлука о томе када ће почети процес власничке трансформације тог предузећа.
Поповић је истакао да ће приватизација НИС-а, као и привлачење стратешких партнера за друге пројекте у енергетском сектору, бити обављени на транспарентан и законом прописан начин.
Директор Агенције за приватизацију Весна Џинић најавила је на „Економском самиту Србија 2007" да ће до краја године путем тендера бити приватизована 22 предузећа, а на аукцији приближно 150 предузећа.
Она је оценила да ће приватизација друштвеног капитала бити завршена крајем 2008. године и прецизирала да је у Србији остало да се приватизује 77 великих друштвених предузећа из области индустрије, грађевинарства и машиноградње путем тендера.
Према њеним речима, методом аукције преостало је да се приватизује приближно 1.100 предузећа, од чега 850 у друштвеном, а 250 у државном власништву.
Џинић је навела податак да је до краја септембра ове године методом тендера приватизовано 98 компанија, при чему је остварен укупан приход од приближно 1,1 милијарду евра.
Методом аукције приватизовано је 1.700 предузећа, уз приход од око милијарду евра, навела је директор Агенције за приватизацију и додала да је из Акцијског фонда продато више од 1.000 пакета акција на Београдској берзи.
Она је објаснила да је реч о повезивању министарстава и најзначајнијих јавних служби електронским путем како би се убрзала комуникација и завршавање послова.
Министарство телекомуникација тренутно спроводи програме фискалне децентрализације, што ће подразумевати електронско умрежавање пореских органа на локалном нивоу са главном државном пореском институцијом, објаснила је Смиљанић и додала да је у току реализација електронског регистра грађана и јавних набавки електронским путем. Истовремено, она је указала на то да ће један од приоритета рада министарства бити и израда закона о електронској трговини и електронском потпису, и најавила да ће следеће године бити формиране овлашћене институције за давање сертификата о електронском потпису.
Смиљанић је оценила да велики проблем у нашој земљи представља низак ниво коришћења интернета и истакла да је за убрзање пословања у привреди неопходно увођење такозваног широкопојасног интернета (бродбенд).
Према њеним речима, приближно 100.000 људи у нашој земљи има такав приступ интернету, а "Телеком Србија“, као једини овлашћени дистрибутер за те услуге, најавио је да ће проширити ту мрежу за приступ брзом интернету. У 2006. години приход од телекомуникација износио је приближно 1,3 милијарде евра, што је за 40 одсто више у односу на претходну годину, при чему је 50 одсто остварено од мобилне телефоније, 34,7 одсто од фиксне телефоније, а остатак од провајдера кабловске телевизије и интернета, подсетила је она. Министар рударства и енергетике Александар Поповић је говорећи о инвестиционим могућностима у енергетици Србије и покретању великих пројеката нагласио да је Србији потребан стратешки партнер за изградњу подземног складишта гаса у Банатском Двору.
Он је прецизирао да је нашој земљи потребно учешће у изградњи паневропског нафтовода који би требало да води од Констанце до Трста и који би требало да прелази преко територије Србије. Поповић је навео да се очекује да ЕУ у новембру организује инвестициону конференцију, на којој би се прикупио део новца потребан за улагање у тај нафтовод.
Кад је реч о области производње електричне енергије, министар је указао на проблем мањка струје у зимском периоду, не само у Србији већ и у читавом региону, и напоменуо да наша земља због тога мора да покрене две врсте озбиљних пројеката који би повећали производњу електричне енергије. Он је истакао да је неопходно изградити нове велике капацитете и подсетио на то да је у сарадњи ЕПС-а и стратешког партнера планиран завршетак градње "Колубаре Б", термоелектране на лигнит капацитета од 700 мегавата, чија је вредност приближно 750 милиона евра. Паралелно ће, уз јавни позив, који ће бити објављен ускоро, бити грађена и електрана од 700 мегавата као нови блок у ТЕ "Никола Тесла Б", навео је министар и додао да вредност улагања у тај пројекат, који ће такође бити рађен у сарадњи ЕПС-а и стратешког партнера, износи приближно 900 милиона евра. Он је навео да ће највероватније Нафтна индустрија Србије (НИС) бити приватизована продајом делимичног власништва и подсетио на то да усвојена стратегија приватизације НИС-а, која предвиђа продају мањинског удела није мењана, али да још није донета одлука о томе када ће почети процес власничке трансформације тог предузећа.
Поповић је истакао да ће приватизација НИС-а, као и привлачење стратешких партнера за друге пројекте у енергетском сектору, бити обављени на транспарентан и законом прописан начин.
Директор Агенције за приватизацију Весна Џинић најавила је на „Економском самиту Србија 2007" да ће до краја године путем тендера бити приватизована 22 предузећа, а на аукцији приближно 150 предузећа.
Она је оценила да ће приватизација друштвеног капитала бити завршена крајем 2008. године и прецизирала да је у Србији остало да се приватизује 77 великих друштвених предузећа из области индустрије, грађевинарства и машиноградње путем тендера.
Према њеним речима, методом аукције преостало је да се приватизује приближно 1.100 предузећа, од чега 850 у друштвеном, а 250 у државном власништву.
Џинић је навела податак да је до краја септембра ове године методом тендера приватизовано 98 компанија, при чему је остварен укупан приход од приближно 1,1 милијарду евра.
Методом аукције приватизовано је 1.700 предузећа, уз приход од око милијарду евра, навела је директор Агенције за приватизацију и додала да је из Акцијског фонда продато више од 1.000 пакета акција на Београдској берзи.
-
Нови Сад, 31. јул 2024.Комуникацијом државе и локалних самоуправа до бржег укупног...
-
Београд/Рига, 31. јул 2024.Србија и Летонија деле заједничку посвећеност Европској унији
-
Смедеревска Паланка, 31. јул 2024.Енергетска санација објеката од јавног значаја у 41 општини и...
-
Нови Сад, 31. јул 2024.Интензивирање сарадње са Покрајинском владом у циљу убрзања...
-
Београд, 31. јул 2024.Измене закона у циљу побољшања положаја трудница предузетница
-
Београд, 30. јул 2024.Повећање таксе за медијске јавне сервисе важно и за програме на...
-
Београд, 30. јул 2024.Наставак сарадње са УНДП на реализацији више пројеката
-
Београд, 30. јул 2024.Донације Јапана драгоцене за локалне самоуправе
-
Ниш, 30. јул 2024.Обележено 185 година рада војне санитетске службе
-
Кнић, 30. јул 2024.Отворен културно-образовни камп у селу Борач код Кнића