На дводневној конференцији, која се у организацији овог министарства и Савета за права детета Владе Србије, а у оквиру председавања наше земље Савету Европе, одржава у Скупштини града Београда, наведено је да више од 73 одсто деце од 2 до 14 година трпи неки облик психичког или телесног кажњавања у оквиру породице, од којих је 51 одсто изложено лакшим, а 7 одсто тежим облицима физичког кажњавања.
Лучић је нагласила да насиље представља грубо кршење права детета, угрожава његов развој, па и сам живот, а последице могу бити тешке и трајати током читавог живота.
Говорећи о томе шта је све учињено у Србији на успостављању система заштите деце од насиља, она је подсетила на то да је, поред ратификовања Конвенције о правима детета 1990. године, за последње две године донето неколико нових закона који регулишу ту област.
Према њеним речима, успостављена је и боља сарадња центара за социјални рад, полиције, здравствених установа и невладиних организација од откривања до збрињавања злостављане деце, а отворено је и неколико склоништа за мајке и децу жртве насиља.
Лучић је, међутим, указала на то да и поред свих напора и резултата, мали број злостављане деце бива укључен у систем заштите, а већина остаје непрепозната и не добија помоћ.
Саветник на програму "Градимо Европу за и са децом" Савета Европе Самокхина Лиоубов је, подсећајући на то да насиље не познаје границе, истакла да је злостављање прикривено јер се деца плаше и стиде да пријаве насиље које су претрпела.
Она је навела да родитељи немају право да физички кажњавају децу и да постоји низ конвенција о заштити њихових права, уз напомену да се јављају и нови облици насиља - интернет порнографија и порнографија преко телефона.
Лиоубова је рекла да све активности СЕ против насиља над децом почивају на четири принципа – заштити деце, гоњењу криминалаца, заштити на међународном нивоу и учешћу деце у цивилном друштву.
Директор УНИЦЕФ-а за Србију Јудита Рајхенберг упозорила је на то да нема ниједне земље која има прецизне податке о насиљу над децом, при чему се као разлози недоступности тих података најчешће наводе оправдање и прихватање насиља под изговором дисциплиновања деце, или нејасно дефинисање самог насиља.
Резултати анализе УНИЦЕФ-а у 70 земаља света, међу којима је 12 из источне Европе и централне Азије, показују да образовање родитеља, посебно мајке, представља критеријум за одабир мере за дисциплиновање детета.
Оно што је заједничко свим земљама јесте то да међу пружаоцима услуга здравствени систем заузима последње место, што говори о томе да здравствени радници имају најнејасније смернице о насиљу јер га само бележе, али га и не пријављују.
На овом скупу, поред домаћих стручњака који се баве овом проблематиком, говориће и представници Бугарске, Румуније, БиХ, Албаније и Црне Горе, при чему ће том приликом бити размењена регионална искуства о заштити деце од свих облика насиља.