Грујичић је на презентацији ове платформе објаснила да она омогућава ефикаснију размену медицинске документације и бржу комуникацију између хитних служби, максималну заштиту података пацијената, уз бржу дијагностику и правовремено лечење и збрињавање.
Она је прецизирала да то омогућава здравственим радницима да, када пацијент из једне установе полази ка другој, добијају сигнал на службеном телефону да им стиже пацијент и да је потребно да приступе компјутеру.
Они улазе у програм где виде све податке и анализе које су у претходним установама урађене. Добијају комплетну слику где тај пацијент треба да се смести и он иде у интензивну негу или на одговарајуће одељење, навела је она и додала да се даље наставља поступак лечења као да је пацијент већ од старта примљен у ту установу.
Министарка је указала на то да је платформа за сада имплементирана у пет здравствених установа у Београду – у Универзитетском клиничком центру Србије, клиничко-болничким центрима „Др Драгиша Мишовић”, „Звездара”, „Бежанијска коса” и „Земун”.
Према њеним речима, у наредних 10 дана у пројекат ће се укључити и Институт за ортопедију Бањица и Специјална болница за лечење цереброваскуларних обољења „Свети Сава”, док ће друга фаза имплементације пројекта укључити и Завод за ургентну медицину Београд.
Помоћник министра здравља за дигитализацију Ђуро Радовић рекао је да је циљ ове платформе унапређење нивоа комуникације између здравствених установа.
Према његовим речима, благовременим достављањем комплетне електронске здравствене документације подиже се ниво пружања здравствене услуге, што доводи и до већег броја спасених живота.