Министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић најавила је данас да ће се у наредних неколико година више него икада раније улагати у енергетску инфраструктуру и да постоји велики потенцијал за ширу сарадњу са Грчком у области енергетике.
П:
О:
Читај ми
Велики потенцијал за сарадњу са Грчком у области енергетике
Београд,
12. фебруар 2024.
Ђедовић Хандановић је, приликом представљања развојних пројеката у енергетици на Српско-грчком пословном форуму, истакла да су традиционално добри и пријатељски односи Србије и Грчке одлична основа за унапређење економске сарадње.
Енергетика је област у којој можемо значајно више да сарађујемо у наредном периоду, имајући у виду велико искуство грчких компанија у области енергетске транзиције, али и интересовања за значајно већу сарадњу у секторима гаса и електроенергетике, рекла је она.
Министарка је истакла да се у годинама испред нас, кормило нашег енергетског сектора окреће ка инвестицијама које ће омогућити већу енергетску независност и сигурније снабдевање за наше грађане и компаније.
Она је рекла да ће Србија, као што је и потврђено у плану „Скок у будућност – Србија 2027“ који је недавно представио председник Александар Вучић, у наредних неколико година уложити више него икада раније у енергетску инфраструктуру, јер без развоја енергетског сектора нећемо моћи да економски развијамо земљу и остваримо планиране резултате.
Отворени смо за разговоре са свима који имају интересовање за учешће у развојним пројектима и верујем да постоји велики потенцијал за то да више сарађујемо у енергетском сектору са грчким партнерима, навела је Ђедовић Хандановић.
Према њеним речима, после завршетка интерконекције са Бугарском крајем прошле године, Србија се физички повезала са изворима гаса из Каспијског региона и LNG терминала у грчкој луци Александрополис, што значи да Грчка постаје важан партнер Србије у гасном снабдевању.
Већ смо договорили испоруке до 400 милиона кубних метара гаса годишње из Азербејџана до 2026. године, које након тога могу бити и три пута веће, предочила је министарка.
Она је указала на то да смо резервисали и 300 милиона кубних метара гаса из LNH терминала у Александрополису на годишњем нивоу, од тренутка када терминал постане у потпуности оперативан, што се очекује у наредним недељама.
Министарка је рекла да се планира изградња још два нова гасовода са Северном Македонијом и Румунијом, који ће бити завршени пре почетка специјализоване изложбе ЕXПО 2027.
Осим што ће допринети диверзификацији снабдевања, сви ти нови правци ојачаће позицију Србије као транзитне земље, објаснила је Ђедовић Хандановић и додала да смо завршетком Балканског тока постали важна земља у снабдевању гасом централне и источне Европе, што се потврђује и након изградње гасне интерконекције са Бугарском, али и будућим интерконекцијама.
Према њеним речима, Србија се налази на раскрсници гасних коридора у овом делу Европе и настојаће да и у будућности остане кредибилан и поуздан партнер који доприноси регионалној енергетској безбедности.
Ђедовић Хандановић је навела да Србија ради и на диверзификацији снабдевања у нафтном сектору, имајући у виду да се снабдевање тренутно обавља само из једног правца, преко Јадранског нафтовода.
Министарка је најавила да ће Србија до почетка специјализоване изложбе ЕXПО 2027 изградити са Мађарском нафтовод дужине 128 километара који ће додатно повећати сигурност снабдевања домаће рафинерије и тржишта.
Такође разматрамо повезивање са нафтним изворима у Грчкој, кроз Северну Македонију, о чему смо данас детаљније разговарали са грчким премијером Кирјакосом Мицотакисом. Желимо да сарађујемо са Грчком и у овој области што би додатно диверзификовало снабдевање и унапредило енергетску безбедност, нагласила је министарка.
Ђедовић Хандановић је указала на то да је циљ Србије да до 2030. године повећање удела обновљивих извора енергије на 45 одсто, као и проналазак решења за балансирање новим капацитетима из соларних и ветроелектрана, на чему такође и Грчка предано ради у процесу енергетске транзиције.
Грчки консултанти, који имају велико искуство у планирају енергетске транзиције, пружају нам велику подршку у изради интегрисаног националног енергетског и климатског плана и веома добро разумеју потенцијале и изазове који предстоје на том путу, истакла је она.
Према њеним речима, један од највећих приоритета у наредном периоду представља балансирање капацитетима из ОИЕ због чега ће Србија морати да гради реверзибилну хидроелектрану Бистрица и потенцијално РХЕ Ђердап 3.
Министарка је прецизирала да се вредност пројекта изградње РХЕ Бистрица, снаге 628 мегавата, процењује на приближно милијарду евра, додавши да ће исту улогу, само са још већим капацитетима имати пројекат РХЕ Ђердап 3, који са инсталисаном снагом око 1.800 мегавата представља значајан капацитет и у регионалним оквирима.
Она је поручила да ће Србија у потпуности искористити своје хидропотенцијале и да ће се у наредних четири до пет година уложити више од 400 милиона евра у ревитализацију четири хидроелектране, чиме ће се повећати њихова инсталисана снага за неколико десетина мегавата, као и радни век за неколико деценија.
Ђедовић Хандановић је рекла да ће се реализацијом инвестиција из јавног и приватног сектора, до краја деценије, обезбедити на мрежи нових 3,4 гигавата електрана које користе енергију ветра и сунца.
То, између осталог, укључује електране на обновљиве изворе које гради „Електропривреда Србије“, један гигават самобалансираних соларних електрана које представљају један од највећих пројеката у области ОИЕ у Европи, као и капацитете из ОИЕ које граде приватни инвеститори, објаснила је она.
Министарка је нагласила да је Србија на првим аукцијама за тржишне премије из ОИЕ обезбедила изградњу више од 700 зелених мегавата, од чега 425 мегавата у систему подстицаја, додавши да је план да за три године кроз систем аукција обезбедимо нових 1.300 зелених мегавата.
Ђедовић Хандановић је истакла да више зелених мегавата у енергетском систему захтева и значајно већа улагања у преносну и дистрибутивну мрежу.
Према њеним речима, прошле године смо покренули највеће до сада инвестиције у дистрибутивну мрежу од приближно 180 милиона евра, захваљујући финансијској подршци Европске уније.
Она је предочила да ове инвестиције подразумевају постављање нових паметних бројила и мењање трансформатора и дрвених стубова у циљу оснаживања мреже како би била сигурнија и стабилнија, додавши да су та улагања важан предуслов за наставак раста наше привреде и индустије.
Аутор:
Емилија Јовановић
-
Београд, 20. децембар 2024.Нове цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 18. децембар 2024.Девизни прилив од туризма за десет месеци премашио 2,3 милијарде...
-
Београд, 18. децембар 2024.Држава испуњава све своје обавезе према пољопривредницима
-
Београд, 18. децембар 2024.Наставак рекордног раста извоза ИКТ услуга
-
Београд, 17. децембар 2024.Ускоро меморандум о сарадњи са Азербејџаном на изградњи гасне...
-
Костолац, 13. децембар 2024.Термоелектрана Костолац Б3 постала део система ЕПС-а
-
Београд, 10. децембар 2024.Један од стратешких циљева привлачење инвестиција у домаћу...
-
Београд, 9. децембар 2024.Одбор директора ММФ-а потврдио нови нефинансијски аранжман са...
-
Београд, 6. децембар 2024.У наредних седам дана јефтиније гориво у Србији
-
Београд, 5. децембар 2024.Значајна промоција локалних производа и гастрономског...