Министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић састала се данас са амбасадором ЕУ у Србији Емануелеом Жиофреом, представницима Европске комисије и делегацијама међународних финансијских институција, укључујући Европску банку за обнову и развој (EBRD), Европску инвестициону банку (EIB), Светску банку, Развојну банку Савета Европе, Немачку развојну банку (KfW) и Француску агенцију за развој (AFD).
П:
О:
Читај ми
Финансијска подршка ЕУ праведној зеленој транзицији у Србији
Београд,
22. фебруар 2024.
Кроз „План раста“ за Западни Балкан Европске уније предвиђен је велики пакет финансијске помоћи од шест милијарди евра у периоду од наредне четири године, који има за циљ убрзање реформи и приступање Западног Балкана Унији.
Ђедовић Хандановић је представила планове Србије у енергетском сектору, који су и део плана „Скок у будућност – Србија 2027“, истичући да је Енергетска заједница препознала Србију као лидера у спровођењу енергетских реформи у 2023. години.
Она је нагласила значај подршке Европске уније у претходном периоду, која је допринела успешној реализацији пројеката, пре свега у области развоја преносне мреже и изградњи гасних интерконекција.
Министарка је исказала захвалност на правовременој финансијској подршци ЕУ Србији почетком претходне године у јеку енергетске кризе, која је, поред повећања обухвата најугрожених грађана олакшицама за струју, гас и грејање, омогућила и покретање великих инвестиција у модернизацију дистрибутивне мреже, укључујући и набавку паметних бројила.
Према њеним речима, имамо јасан план неопходних инвестиција у енергетски сектор које су дефинисане и стратешким документима, најпре Полазним основама развоја енергетске инфраструктуре и мера енергетске ефикасности до 2028. са пројекцијама до 2030.
Такође, како је додала, дефинисали смо приоритете и у сектору производње електричне енергије, преноса и дистрибуције, складиштења енергије, као и у сектору нафте и гаса у складу са нашим циљевима у енергетској транзицији и диверсификацији извора снабдевања.
Без одрживог финансирања реализација пројеката није реална, стога нам је подршка ЕУ на путу зелене транзиције и реформе нашег енергетског микса ка чистијим изворима енергије јако важна, нагласила је Ђедовић Хандановић.
Министарка је навела да је Србија прошле године успешно спровела највеће аукције за доделу тржишних премија за обновљиве изворе енергије у региону, које ће обезбедити милијарду евра нових инвестиција из приватног сектора, као и да је усвојен трогодишњи план аукција.
Према њеним речима, очекује се да ћемо до краја деценије имати нових 2.000 мегавата капацитета из обновљивих извора енергије, три нове гасне интерконекције капацитета три милијарде кубика гаса и да ћемо ојачати гасну инфраструктуру унутар земље, чије је проширивање и модернизација предуслов за остваривање циљева диверсификације извора снабдевања овим енергентом.
Планови за будућност, како је истакла, укључују диверсификацију извора гаса и нафте, ревитализацију хидроелектрана, изградњу соларних електрана на површинским коповима који више нису у употреби, јачање гасне мреже унутар земље и унапређење гасне инфраструктуре ради коришћења зеленог водоника.
Транзиција мора да буде и праведна, односно при преласку на чистије изворе енергије треба да се заштите радна места и локалне заједнице које се ослањају на угаљ, објаснила је она.
Министарка је напоменула да у овом тренутку Србија нема приступ фондовима Европске уније којима се финансира праведна транзиција и стога је важно да разговарамо о механизмима и инструментима којима би се подржала праведна транзиција у Србији, јер је готово две трећине производње електричне енергије из угља.
Током састанка разговарало се и о финансирању пројеката и реформама у наредних неколико година, при чему је посебан нагласак стављен на енергетику као један од главних приоритета за Европску унију.
Похваљени су досадашњи напори Србије и изражена је спремност за даљу подршку како би се постигли заједнички циљеви у енергетици, посебно кроз пројекте од регионалног значаја.
Европска унија је највећи донатор енергетског сектора у Србији, са улагањима већим од милијарду евра грант средстава од 2000. године. ЕУ је 2023. године обезбедила Србији Пакет енергетске подршке од 165 милиона евра како би помогла грађанима и малим и средњим предузећима у превазилажењу последица енергетске кризе и током зелене енергетске транзиције.
Такође, одобрено је 31,2 милиона евра за изградњу новог ветропарка Костолац и 16,1 милион евра за реконструкцију Власинских хидроелектрана.
-
Београд, 20. децембар 2024.Нове цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 18. децембар 2024.Девизни прилив од туризма за десет месеци премашио 2,3 милијарде...
-
Београд, 18. децембар 2024.Држава испуњава све своје обавезе према пољопривредницима
-
Београд, 18. децембар 2024.Наставак рекордног раста извоза ИКТ услуга
-
Београд, 17. децембар 2024.Ускоро меморандум о сарадњи са Азербејџаном на изградњи гасне...
-
Костолац, 13. децембар 2024.Термоелектрана Костолац Б3 постала део система ЕПС-а
-
Београд, 10. децембар 2024.Један од стратешких циљева привлачење инвестиција у домаћу...
-
Београд, 9. децембар 2024.Одбор директора ММФ-а потврдио нови нефинансијски аранжман са...
-
Београд, 6. децембар 2024.У наредних седам дана јефтиније гориво у Србији
-
Београд, 5. децембар 2024.Значајна промоција локалних производа и гастрономског...