Ђедовић Хандановић је навела да ће трогодишњи план аукција за период од 2023. до 2025. године, који је донет прошле године, обезбедити најмање 1.300 МW нових капацитета из обновљивих извора енергије кроз приватне инвестиције, посредством аукција и доделе тржишних премија.
Кроз први трогодишњи план фокусирали смо се на велике инвестиције, јер само на тај начин можемо да напредујемо брже у процесу енергетске транзиције. Следећи круг аукција планирамо у овој години и на њему ће бити понуђен капацитет од најмање 400 МW за соларне и ветроелектране, рекла је Ђедовић Хандановић.
Министарка је подсетила на то да постоји интересовање инвеститора за улагања у обновљиве изворе енергије, али да је неопходно обезбедити равнотежу између два подједнако важна интереса - нових инвестиција и сигурности снабдевања.
Она је напоменула да је изменама регулативе у прошлој години предвиђена одговорност инвеститора у погледу балансне одговорности.
Тражимо банкарске гаранције за прикључење, а у случају да систем не може да интегрише све пројекте у систем за који су поднети захтеви за прикључење, инвеститор има различите опције да обезбеди додатни капацитет за балансирање, као што су батеријска складиста, указала је она.
Ђедовић Хандановић је истакла да је Србија прва земља у региону која је успоставила унутардневно тржиште електричне енергије, као и да је заједно са Словенијом основана регионална берза електричне енергије и да очекује да јој се придружи и Мађарска.
Према њеним речима, Србија је прва земља у региону Западног Балкана у којој су изграђена два потпуно комерцијална пројекта из сектора обновљивих извора енергије.
Министарка је додала да је то показатељ да је Србија изменама регулативе у сектору зелене енергије дала предвидивост и сигурност инвеститорима, што је јако важно.
Она је подсетила на то да у последњих десет година Србија има стабилан раст страних директних инвестиција, изузев ковид године.
Са новим инвеститорима расте и потрошња електричне енергије и осим производних капацитета радимо и на јачању наше мреже, и преносног и дистрибутивног система, који су неопходни предуслови за привредни развој и даљу индустријализацију, рекла је она.
Ђедовић Хандановић је указала на то да је Енергетска заједница препознала Србију као лидера у реформама у енергетици у претходној години у региону, што показује да смо на добром путу.
Наша амбиција је да даље унапређујемо законодавни оквир, што поред измене Закона о енергетици укључује и усвајање већ припремљених стратешких докумената у овој години, интегрисаног националног енергетског и климатског плана Републике Србије за период до 2030. године, са визијом до 2050. године, и нове стратегије развоја енергетике, поручила је Ђедовић Хандановић.