Ђедовић Хандановић је, истакавши да држава тренутно улаже никада већа средства за побољшање енергетске ефикасности, подсетила на то да је претходне године кроз пројекат „Чиста енергија и енергетска ефикасност за грађане”, који се реализује у сарадњи са Светском банком, опредељено 1,79 милијарди динара бесповратних средстава за енергетску санацију приближно 10.000 домаћинстава.
Oва средства су намењена за замену столарије, за изолацију, уградњу соларних панела, топлотних пумпи и замену котлова, указала је министарка, наводећи да је 5.500 породичних кућа добило субвенције за енергетску ефикасност, а половина их је искористила за замену столарије.
Према њеним речима, унапређењем енергетске ефикасности у домаћинствима за које су предвиђене субвенције претходне године оствариће се уштеде енергије једнаке годишњој производњи градске топлане у Нишу, односно смањењу емисије угљен-диоксида коју производи око 28.000 аутомобила.
Она је истакла да се наставља рад на стварању енергетски ефикаснијег друштва јер се енергетска транзиција тиче свакога грађанина, додајући да грађани могу да, кроз енергетску санацију својих домаћинстава, за само неколико месеци осете разлику кроз повећан комфор и ниже рачуне.
Ђедовић Хандановић је најавила да ће овај програм трајати до краја 2027. године и да ће кроз њега бити уложено 50 милиона долара за енергетску санацију око 50.000 домаћинстава широм земље, што ће се позитивно одразити и на животну средину.
Према њеним речима, грађани за ове намене могу да добију субвенцију државе у износу до 65 одсто вредности инвестиције енергетске санације, у зависности од тога које мере одаберу да спроведу у свом домаћинству.
Министарка је подсетила на то да је завршено пријављивање вишепородичних зграда прикључених на даљинско грејање за енергетску санацију коју спроводи Министарство рударства и енергетике у сарадњи са ЕБРД, уз напомену да је пријављено приближно 1.500 зграда у 15 градова и општина, а пројекат је вредан 64,5 милиона евра.
Процењује се да ће се у оквиру овог пројекта енергетски санирати више од 500 стамбених зграда, са укупном површином од приближно милион квадратних метара, поручила је Ђедовић Хандановић и додала да је одзив био добар и да се у већим градовима пријавило највише зграда, посебно у Београду и Новом Саду.
Она је рекла да ће се у одабраним вишепородичним зградама санирати фасаде и кровови, док је главна корист прелазак на наплату грејања по потрошњи и на годишњем нивоу очекују се уштеде у потрошњи енергије између 25 и 30 одсто.
Ђедовић Хандановић је напоменула да ће се завршетком енергетске санације ових зграда повећати вредност некретнине, док се грађанима годишњи рачуни за грејање због отплате енергетске санације неће значајно или уопште повећати.
Министарство рударства и енергетике такође улаже значајна средства у унапређење енергетске ефикасности у јавним објектима широм Србије, истакла је министарка и прецизирала да је ове године у буџету издвојено двоструко више средстава са санацију јавних објеката него претходне године.
Трошимо три и по пута више енергије да произведемо исту јединицу БДП-а у односу на европски просек и дефинитивно имамо простора да ефикасније управљамо потрошњом, указала је Ђедовић Хандановић.
Она је навела да је у 57 градова и општина уложено 1,79 милијарди динара у 2022. и 2023. години за санацију школа, вртића и осталих објеката од јавног значаја.