Министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић истакла је данас на Копаоник бизнис форуму да је наша земља покренула незаустављив процес енергетске транзиције и да је одлучна у томе да је убрзано спроводи, али не на уштрб енергетске сигурности.
П:
О:
Читај ми
Србија покренула незаустављив процес енергетске транзиције
Копаоник,
5. март 2024.
Ђедовић Хандановић је на панелу „Пут ка енергетској транзицији” објаснила да нема одрживе транзиције ако се угрожава снабдевање, нити се могу напрасно затварати термоелектране, па да зависимо од увоза енергије и ескалације цена на тржишту.
Према њеним речима, морамо одговорно да радимо и да будемо свесни ограничења и наше полазне позиције која је ипак незахвална, јер се више од 60 одсто ослањамо на енергију из угља за производњу струје.
Успели смо да покренемо незаустављив процес транзиције и направимо регулаторни оквир који инвеститорима даје сигурност. Држава је спремна да подржи приватне инвестиције, али намерава да све више улаже и у сопствене ОИЕ капацитете, навела је она.
Министарка је предочила да је главни изазов у транзицији финансијски, јер је за инвестиције потребно више година, како у производне капацитете, тако и у пренос и дистрибуцију електричне енергије.
Планирамо изградњу реверзибилних хидроелектрана „Бистрица” и „Ђердап 3”, а интензивиране су и инвестиције у ОИЕ. Започели смо преговоре са конзорцијумом на чијем је челу „Хјундаи” о изградњи 1 GW самобалансираних соларних електрана и откочили градњу ЕПС-овог ветропарка „Костолац”, који ће бити на мрежи идуће године, прецизирала је она.
Ђедовић Хандановић је нагласила да је Енергетска заједница означила Србију као лидера у спровођењу реформи у претходних годину дана, да те резултате препознаје и Европска комисија, а да интересовање инвеститора у ОИЕ показује да виде Србију као земљу која зна шта ради и где жели да стигне.
Наш циљ је, како је поручила, да до 2030. добијамо 45 одсто електричне енергије из ОИЕ, због чега је планирано укупно 3,4 GW нових капацитета из ОИЕ кроз инвестиције јавног и приватног сектора.
Према њеним речима, глобални циљ је 42 одсто производње струје из ОИЕ у истом периоду, што значи да ћемо ми бити изнад глобалног просека.
На аукцијама које смо успешно спровели у 2023. години, уз подршку ЕБРД, обезбедили смо нових 700 зелених мегавата, од којих ће електране на солар бити на мрежи већ ове године, а ветроелектране у 2025. и 2026. години, најавила је министарка.
Она је изразила очекивање да ћемо успешно да реализујемо наш план за добијање најмање 1.300 МW из ОИЕ кроз аукције, уз подсећање на то да је Србија тренутно прва у региону, а трећа у Европи по нарученим ветротурбинама.
Ђедовић Хандановић је подвукла да су у претходном периоду донете тешке, али неопходне одлуке у вези са ценама електричне енергије и гаса, али да су за грађане те цене и даље међу најнижима у Европи.
Такође, како је додала, покренуте су озбиљне реформе у енергетском сектору које се тичу управљања и организације енергетских предузећа, које ће омогућити домаћој електропривреди да иде напред.
Према њеној оцени, није могуће да се све реформише за пет месеци, али је процес кренуо и ЕПС ће морати да прати политику државе, уз професионално управљање које повећава продуктивност и ефикасност и решава нагомилане проблеме током претходне три деценије.
Министарка је подсетила и на то да су у претходном периоду покренуте и велике инвестиције у преносном систему, укупне вредности око 550 милиона евра, које ће обезбедити повећање преносних капацитета са суседима на истоку, западу и северу, као и да се реализује историјски највећа улагања у дистрибутивну мрежу, вредности 440 милиона евра, за уградњу паметних бројила, замену дрвених бандера бетонским и реконструкцију трансформаторских станица.
У сектору нафте и гаса обезбеђене су довољне резерве енергената и диверсификовани правци снабдевања гасом, тако да уколико се нешто непредвиђено деси, можемо гас да добијемо и из других извора, објаснила је Ђедовић Хандановић.
Такође, како је указала, гасовод Србија–Бугарска од 109 километара завршили смо за 12 месеци, допремили и уградили цеви, изградили мерне станице, повезали на системе и добили сва интерна одобрења за пробни рад.
Према њеним речима, велики изазов у енергетској транзицији представља доступност финансијских средстава, пре свега бесповратних, као и повољних кредита, којима Србија нема ни упола исти приступ као чланице ЕУ.
Морамо да планирамо одакле ћемо да обезбедимо средства за хиљаде људи на које ће утицати зелена транзиција. За то нам је пре свега потребан адекватан приступ фондовима, пре свега фондовима ЕУ за бесповратна средства, нагласила је она.
Министарка је подвукла да је важно да имамо приступ и другим повољним финансијским инструментима, јер смо одлучни у томе да спроводимо реформе и да уподобљујемо наш регулаторни оквир, али морамо да имамо предвидљивост за средства која нам се стављају на располагање, да бисмо могли да пратимо наше циљеве који су усклађени са циљевима ЕУ и да би процес транзиције био одржив.
Она је нагласила и да је енергетска транзиција увезана са доступношћу критичних минерала и да је у свету препознато да без инвестиција у рударство није могуће спровести прелазак на чисте изворе енергије.
Процењује се да ће бити потребно два пута више критичних минералних сировина на глобалном нивоу, а у зависности од потражње и цене зависиће и њихова доступност.
Она је подсетила на то да је Влада пре две године донела одлуку о томе да пројекат Јадар буде обустављен и да ће тек нова влада разговарати о томе како да на најбољи и пре свега најбезбеднији начин искористимо наша богатства.
Све земље, како је констатовала, треба да размишљају о ресурсима којим располажу и како могу да их искористе, уз максималну заштиту животне средине и здравља људи, уз напредне технологије и веће инвестирање, ако желе да буду активан учесник транзиције и имају приступе новим изворима раста.
У том контексту, она је напоменула да је удео рударства у БДП-у 2014. године био 1,1 одсто, а 2022. године 2,7 одсто, што показује да је то сектор у којем можемо да тражимо нове изворе раста.
-
Обреновац, 4. септембар 2024.И храна за кућне љубимце укључена у акцију „Најбоља ценаˮ
-
Београд, 3. септембар 2024.Рад на промоцији Србије као земље науке
-
Београд, 3. септембар 2024.Сарадња са УН у циљу унапређења основних женских људских права
-
Београд/Баку, 3. септембар 2024.Даље унапређење економске сарадње са Азербејџаном
-
Београд, 3. септембар 2024.Модернизовани „мигови 29ˮ остају у Србији
-
Београд, 3. септембар 2024.Дугогодишња успешна сарадња са пољопривредним задругама
-
Бела Црква, 3. септембар 2024.Унапређење и заштита права националних мањина у Белој Цркви
-
Београд, 2. септембар 2024.Заједничко писмо Србије и Црне Горе ЕК о прузи Београд–Бар
-
Београд/Баку, 2. септембар 2024.Политички односи са Азербејџаном на историјском максимуму
-
Нови Пазар, 2. септембар 2024.Подједнака улагања у школе у градским и сеоским срединама