П:
О:
Читај ми
Љајић најавио усвајање националне стратегије о безбедности на раду
Београд,
26. октобар 2007.
Министар рада и социјалне политике у Влади Републике Србије Расим Љајић најавио је данас да ће наредне године бити усвојена национална стратегија о безбедности и здрављу на раду, у циљу смањивања броја повреда на раду и професионалних обољења.
Љајић је на отварању стручне конференције о безбедности и здрављу на раду, која је одржана у оквиру Европске недеље безбедности и здравља на раду, указао на то да ће стратегија садржати и обавезу послодаваца да процене ризик на сваком радном месту и упозоре запослене на опасности које оно носи.
Према његовим речима, процена радних задатака, увођење превентивних мера и провера њихове даље ефикасности, допринеће безбеднијој и здравијој радној околини, што ће унапредити здравље запослених и смањити трошкове послодавца од губитка производа и већих износа премије осигурања.
Љајић је подсетио на то да је већ формиран Савет за безбедност и здравље на раду и најавио да ће бити донета и уредба о мерама безбедности при извођењу грађевинских радова, као и уведена јединствена евиденција о повредама на раду.
Он је истакао да радно место мора да буде безбедно, што прописује Закон о безбедности и здрављу на раду који је донет 2005. године, као и бројни подзаконски акти.
Министар је прецизирао да је ове године у Србији 16 људи погинуло на радном месту, док је 827 теже повређено, што је мање него прошле године, када је повређено 1.020 људи, од којих је 966 задобило теже повреде, док су 54 случаја завршена смртним исходом.
На скупу, чији је овогодишњи мото ''Смањите оптерећење'' и који је посвећен превенцији настанка болести мишићно-коштаног система, указано је на то да су управо те болести најчешћи здравствени проблеми настали у вези са радом у Европи, с обзиром на то да приближно 24 одсто запослених из свих земаља Европске уније пати од болова у леђима, док се 22 одсто жали на болове у мишићима.
Оба ова проблема су више заступљена у новим земљама чланицама ЕУ, где чак 40 одсто грађана болује од тих болести, и то најчешће у грађевинарству, услугама и малопродаји, образовању, здравству, хотелијерству и угоститељству.
Љајић је навео да у Србији не постоје тачни подаци о томе, али да је, према информацијама Института медицине рада, тај проценат већи од 40 одсто.
Министар је указао на то да су узроци већине повреда на раду необезбеђена опрема за рад, нестручност и необезбеђени објекти и додао да је у нашој земљи највише радника повређено на пословима у рудницима и на градилиштима.
Према његовим речима, представници Министарства рада и социјалне политике током лета су извршили 1.528 надзора и поднели 420 захтева за прекршајне пријаве и од тада су повећане мере безбедности на послу, а број повреда је смањен.
Заменик председника Управног одбора Европске агенције за безбедност и здравље на раду Бертил Ремус рекао је да је циљ те агенције да унапреди културу превенције обољења на радном месту.
Ремус је објаснио да су у центру пажње рада ове агенције тренутно радници који раде на пословима чишћења, с обзиром на то да су они најизложенији опасним супстанцама, које тренутно представљају једну од највећих опасности по здравље радника.
Он је додао и да се у чланицама Европске уније годишње забележи 25.000 смртних случајева на раду.
Према његовим речима, процена радних задатака, увођење превентивних мера и провера њихове даље ефикасности, допринеће безбеднијој и здравијој радној околини, што ће унапредити здравље запослених и смањити трошкове послодавца од губитка производа и већих износа премије осигурања.
Љајић је подсетио на то да је већ формиран Савет за безбедност и здравље на раду и најавио да ће бити донета и уредба о мерама безбедности при извођењу грађевинских радова, као и уведена јединствена евиденција о повредама на раду.
Он је истакао да радно место мора да буде безбедно, што прописује Закон о безбедности и здрављу на раду који је донет 2005. године, као и бројни подзаконски акти.
Министар је прецизирао да је ове године у Србији 16 људи погинуло на радном месту, док је 827 теже повређено, што је мање него прошле године, када је повређено 1.020 људи, од којих је 966 задобило теже повреде, док су 54 случаја завршена смртним исходом.
На скупу, чији је овогодишњи мото ''Смањите оптерећење'' и који је посвећен превенцији настанка болести мишићно-коштаног система, указано је на то да су управо те болести најчешћи здравствени проблеми настали у вези са радом у Европи, с обзиром на то да приближно 24 одсто запослених из свих земаља Европске уније пати од болова у леђима, док се 22 одсто жали на болове у мишићима.
Оба ова проблема су више заступљена у новим земљама чланицама ЕУ, где чак 40 одсто грађана болује од тих болести, и то најчешће у грађевинарству, услугама и малопродаји, образовању, здравству, хотелијерству и угоститељству.
Љајић је навео да у Србији не постоје тачни подаци о томе, али да је, према информацијама Института медицине рада, тај проценат већи од 40 одсто.
Министар је указао на то да су узроци већине повреда на раду необезбеђена опрема за рад, нестручност и необезбеђени објекти и додао да је у нашој земљи највише радника повређено на пословима у рудницима и на градилиштима.
Према његовим речима, представници Министарства рада и социјалне политике током лета су извршили 1.528 надзора и поднели 420 захтева за прекршајне пријаве и од тада су повећане мере безбедности на послу, а број повреда је смањен.
Заменик председника Управног одбора Европске агенције за безбедност и здравље на раду Бертил Ремус рекао је да је циљ те агенције да унапреди културу превенције обољења на радном месту.
Ремус је објаснио да су у центру пажње рада ове агенције тренутно радници који раде на пословима чишћења, с обзиром на то да су они најизложенији опасним супстанцама, које тренутно представљају једну од највећих опасности по здравље радника.
Он је додао и да се у чланицама Европске уније годишње забележи 25.000 смртних случајева на раду.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања