У саопштењу Министарства просвете наводи се да је Лончар у складу са тим изразио наду да ће у оквиру даљих реформи система образовања у Србији наићи на разумевање свих прореформских и проевропских политичких странака.
Он је изразио очекивање да ће посебно наићи на разумевање креатора буџетске и монетарне политике о реалном повећању средстава намењених образовању како би започете реформе биле успешно настављене и образовни систем допринео значајном економском развоју Србије и њеном приближавању европском политичким простору.
У земљама чланицама ОЕЦД-а учешће образовања у бруто друштвеном производу (БДП) у просеку износи пет одсто, а земљама које нису чланице ове организације препоручено је да повећају инвестирање у образовни процес и да учешће образовања у БДП-у не би смело да буде мање од 3,5 одсто, од чега је Србија са мање од три одсто, нажалост, још далеко, истакао је министар.
Он је нагласио да наша земља улази у одлучујућу фазу одбране свог територијалног интегритета и суверенитета и да у тој борби, уз истрајавање на доследној примени норми међународног права, веома значајну улогу има и развој образовног система.
Према његовим речима, земља се можда најбоље брани развијајући своје образовање и културу.
Козаку-Маркулис је посебно истакла да решење статуса Косова и Метохије не сме бити наметнуто и да мора бити засновано на компромису страна у преговарачком процесу.
Она је указала на значај наставка и проширивања сарадње у области просвете између две земље и сагласила се са Лончаром да би што пре требало да буде потписан протокол о научној, просветној и културној сарадњи за наредни трогодишњи период.