Министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић поручила је данас, на обележавању 78-годишњице постојања Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, да је реч струке пресудна у равнотежи између одрживог рударства и привредног раста.
П:
О:
Читај ми
Реч струке пресудна у равнотежи између одрживог рударства и привредног раста
Београд,
13. март 2024.
Ђедовић Хандановић је оценила да рударство из године у годину бележи раст и да је удео тог сектора у бруто домаћем производу у 2022. години био 2,7 одсто.
Министарка је додала да очекује да ће се тај тренд наставити и у годинама пред нама, посебно имајући у виду захтеве енергетске транзиције.
Она је објаснила да данашње рударство у Србији дугује велику захвалност Рударско-геолошком факултету јер без квалитетног образовања нема инжењера, развоја технологија и напретка.
Ђедовић Хандановић је истакла да су пред садашњим и будућим генерацијама студената овог факултета додатни изазови и да је више него икада важно да се пронађе равнотежа између рударства и заштите животне средине.
Данас ваша реч, реч струке, мора бити пресудна. Јасно је да рударство мора имати утицаја на нашу околину. Задатак државе је да уз помоћ струке постави правила и у највећој мери минимализује и ограничи те последице, напоменула је она.
Према њеним речима, управо због тога цео свет препознаје нужност нових инвестиција у рударство и нове, чистије технологије.
Министарка је нагласила да рударство у Србији треба сачувати и омогућити да се оно још снажније развија, да буде модерно, одрживо, ефикасно, јер ћемо тиме дати шансу и нашој привреди да се развија и грађанима да боље живе.
Она је указала на то да, истовремено, константно морамо да подижемо захтеве и критеријуме када је реч о технологијама које се примењују и о заштити интереса Србије.
На путу ка том циљу потребна су нам иновативна технолошка решења, најбоље светске праксе, али и наша памет и инжењери, рекла је Ђедовић Хандановић и истакла да је енергетска криза, уз енергетску транзицију, додатно нагласила значај минералних ресурса за обезбеђивање стабилног привредног раста.
Посебан фокус је на критичним минералним сировинама, без којих нема успешне енергетске транзиције, а процене кажу да ће се до 2050. године тражња за критичним минералним сировинама повећати чак десет пута, рекла је она.
Министарка је истакла да је Србија богата минералним ресурсима, као и да је потребна свеобухватна анализа стања свих минералних сировина, у смислу ресурса, одрживости експлоатације и утицаја на животну средину и усаглашености са светским стандардима.
Започели смо рад на стратегији управљања минералним и другим геолошким ресурсима за период од 2025. до 2040. године. Драго ми је што је тај задатак поверен управо овом факултету, кредибилној образовној установи, рекла је Ђедовић Хандановић.
Она је додала да ће се кроз стратегију сагледати и стратешке металичне минералне сировине од којих је европска и светска економија зависна и од којих ће из дана у дан бити све зависнија, а којима је Србија богата.
Ђедовић Хандановић је напоменула да ће се сагледати прилике и потребе за рудама бакра, злата, бора, литијума, никла и кобалта, додавши да ће стратегија бити документ који треба да, полазећи од науке и чињеница, подигне свест како стручне, тако и шире јавности о важности експлоатације минералних сировина.
Министарка је навела да, управо кроз стратегију, треба дати одговоре на све тренутне изазове, али и дефинисати позицију Србије на рударској мапи Европе и света.
Знамо да наша земља има прилику да се укључи у светску трку и треба да промислимо, укрстимо чињенице и на нама је да одлучимо какву ћемо позицију у тој трци заузети, указала је министарка.
Ђедовић Хандановић је напоменула да се планира и доношење новог закона о рударству и геолошким истраживањима, који ће предвидети већу улогу Србије у самом поступку одлучивања у области геологије и рударства, а где ће се као могући модели разматрати и концесије за истраживање и за експлоатацију стратешких сировина на бази подлога добијених од Геолошког завода Србије.
Аутор фотографија: Емилија Јовановић
-
Београд, 3. септембар 2024.Рад на промоцији Србије као земље науке
-
Београд, 3. септембар 2024.Сарадња са УН у циљу унапређења основних женских људских права
-
Београд/Баку, 3. септембар 2024.Даље унапређење економске сарадње са Азербејџаном
-
Београд, 3. септембар 2024.Модернизовани „мигови 29ˮ остају у Србији
-
Београд, 3. септембар 2024.Дугогодишња успешна сарадња са пољопривредним задругама
-
Бела Црква, 3. септембар 2024.Унапређење и заштита права националних мањина у Белој Цркви
-
Београд, 2. септембар 2024.Заједничко писмо Србије и Црне Горе ЕК о прузи Београд–Бар
-
Београд/Баку, 2. септембар 2024.Политички односи са Азербејџаном на историјском максимуму
-
Нови Пазар, 2. септембар 2024.Подједнака улагања у школе у градским и сеоским срединама
-
Богатић, 2. септембар 2024.Подршка развоју предузетништва жена на селу