Милосављевић је са сарадницима посетио огледно добро новосадског научног Института за ратарство и повртарство у Бачком Петровцу на којем се, у сарадњи са биотехнолошком компанијом "Ареса" из Данске, први пут у свету испитује техника откривања мина у земљишту помоћу ГМО биљака.
Министар је том приликом објаснио да је производња таквих биљака оправдана и да ће бити подржана уколико помогне томе да се делови наше и територија држава у окружењу очисте од многобројних заосталих мина и других експлозивних направа, али уз врло ригорозне мере заштите околине од негативних последица ГМО.
Помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Мирјана Милошевић указала је на то да ресорно министарство настоји да такве биљке буду само у експериментима и да се дозволи њихово гајење само до цветања како би окружење било безбедно од евентуалне контаминације.
Милошевић је додала да се, уколико овакви или слични експерименти буду обављани на већим површинама, обавезно мора проверити да ли је полен које такви организми ослобађају виталан и да ли тиме постоји опасност од укрштања са другим биљкама.
Према њеним речима, ЕУ је подељена по питању гајења ГМО биљака, али се у Шпанији, Немачкој, Француској и Чешкој већ неколико година гаје ГМО кукуруз и друге биљне врсте на већим површинама, под строгом контролом и са тампон зонама.
Директор Института за ратарство и повртарство у Новом Саду Петар Секулић навео је да Институт, као водећа регионална научна установа у тој области и лидерска семенска компанија, озбиљно ради на потпуном освајању технологије гајење ГМО биљака, имајући у виду то да би за неколико година закони ЕУ или Србије могли да буду промењени.
Институт потпуно подржава став Владе Србије да у нашој земљи у наредном периоду не буде производње генетски модификованих организама, рекао је Секулић и додао да ова научна установа у наредне три године неће радити на комерцијализацији ГМО хибрида.
На огледном пољу Института, на парцели контаминираној азот-диоксидом, којег има у ТНТ експлозиву, посејана је коровска биљка Arabidopsis thaliana са убаченим геном црвене боје.
Након раста на таквом земљишту, њени листови добију црвену боју, док код биљака посејаних на тлу у којем нема мина листови остају уобичајено зелени.